Analiza Politika: “Rusija bi uz pomoć Zapadnog Balkana mogla da potkopa Zapad”

Kao rešenje za složenu geopolitičku situaciju u regionu, autor teksta predlaže konkretna rešenja kao što su promene u pristupnom procesu zemalja Zapadnog Balkana, ali i konkretniji angažman njihovih zvaničnika u institucijama EU, kako u neformalnim sastancima i prilikom donošenja nekih zakona.

Urednik Pol Tejlor u tekstu pod naslovom „EU mora da iskoristi geopolitički trenutak na Balkanu“ upozorava da Evropska unija mora da integriše šest zemalja sa ukupnom populacijom manjom od 18 miliona stanovnika, inače rizikuje da je iskoristi Rusija a Kina u „njihovim igrama moći“. Uprkos razočaranju sporim tempom napretka, Tejlor veruje da pristupanje EU ostaje najbolji mogući ishod za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao i za ostatak Evrope.

Ako EU nastavi da ih drži podalje, alternative bi mogle uključivati približavanje Rusiji, pojavu neliberalne zone nesvrstanih, koja bi se mogla protezati od Mađarske do Turske, ili – što je još gore – silaznu spiralu u novi oružani sukob , koji uključuje toksičnu mešavinu organizovanog kriminala i oružane migracije“, navodi se u tekstu, prenosi N1.

Podsećajući na zamor procesa ekspanzije u nekim zapadnoevropskim prestonicama, posebno u Hagu i Parizu, i uverenje da je ovaj status kvo održiv, može se činiti da je situacija pod kontrolom, ali nije održiva zauvek, smatra Tejlor.

Ne postoji garancija da će nerešeni sukobi unutar BiH ili između Srbije i Kosova ostati zamrznuti sa manjim rasplamsavanjem, ili da lokalno političko nasilje neće eskalirati, privući spoljne igrače i podstaći nove tokove izbeglica, oružja i droge u EU. Nedavni sukobi oko registarskih tablica za automobile kosovskih Srba pokazuju kako mala varnica može da zapali suvi fitilj“, naglašava on.

On dodaje da je napad ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu zapalio ultranacionalizam među „tvrdolinijskim proruskim Srbima“ i vratio intenzivna sećanja na patnju i razaranje 1990-ih.

” Moskva pokušava da podstakne panslovenski pravoslavni nacionalizam i iskoristi podele gde god može. Ona je podržala lidera Srba u BiH Milorada Dodika u njegovim pretnjama da će se otcepiti od Bosne i Hercegovine i širiti dezinformacije kako bi povećala neprijateljstvo kosovskih Srba prema vlastima u Prištini“, ističe autor.

Uticaj Kine

A postoji još jedna svetska sila koja ima uticaj i pokušava da zadovolji svoje interese, ali na drugačiji način – Kina.

Sa svoje strane, Kina je u velikoj meri težila ekonomskim investicijama, koristeći okvir 14+1 svoje inicijative Pojas i put da bi se angažovala sa lokalnim liderima koji teže ambicioznim infrastrukturnim i odbrambenim projektima. Kina u Savetu bezbednosti UN sledi vođstvo Rusije po pitanju Zapadnog Balkana i koristi svoja finansijska sredstva da odvrati balkanske države da podrže ključne rezolucije o kršenju ljudskih prava u Sinđangu ili Hong Kongu“, objašnjava Tejlor.

On upozorava i na medijski uticaj Rusije u Srbiji, gde provladini mediji prenose ruski narativ o ratu u Ukrajini, a mediji u ruskom vlasništvu doprinose „antikosovskoj ratnoj histeriji“.

„Rusija i Kina su doprinele prenaoružanju Srbije. Moskva takođe ima jaku energetsku polugu jer Srbija dobija 80 odsto gasa iz Rusije, dok je BiH 100 odsto zavisna. Delimično zbog toga Srbija je odbila da usaglasi svoje stavove sa sankcijama EU protiv Rusije, što je izazvalo negativne reakcije u Briselu“, navodi se u tekstu.

Autor smatra da EU dugoročno ima jače poluge u regionu ako je voljna da ih iskoristi, s obzirom na opštu težnju da se pridruži bloku, sa izuzetkom Srbije.

Ključna rešenja za EU

Pa šta bi EU sada trebalo da uradi? Prva stvar je vidljiviji politički angažman.

EU je ovu godinu bolje počela obraćajući pažnju na dugo zanemareni region. Održana su dva samita EU-Zapadni Balkan — jedan po prvi put u regionu — plus oživljavanje Berlinskog procesa u cilju podrške regionalnoj ekonomskoj integraciji u pripremi za pridruživanje jedinstvenom tržištu EU. Lideri Zapadnog Balkana učestvovali su u oktobru u Pragu na inauguracionom samitu nove evropske političke zajednice, koji je osmislio francuski predsednik Emanuel Makron, podseća autor i ističe da se ovakav angažman mora nastaviti.

Druga stvar, smatra on, je isticanje prednosti pristupa i učešća. EU treba da preoblikuje svoj glomazni proces pristupanja kako bi unapred raspodelila više finansijskih i tržišnih koristi od članstva dok kandidati napreduju sa reformama. Oni trenutno dobijaju samo mali iznos pretpristupne pomoći dok se ne pridruže“, predlaže Tejlor.

Takođe, dodaje, zvaničnici iz regiona bi trebalo da se uključe u rad institucija u Briselu.

„EU treba da pozove ministre iz regiona da prisustvuju neformalnim sastancima saveta o pitanjima od zajedničkog interesa. To bi trebalo da podstakne zemlje Zapadnog Balkana da biraju posmatrače u Evropski parlament istovremeno sa evropskim izborima 2024. godine kako bi imali glas, ako ne i pravo glasa, u donošenju zakona EU“, rekao je Tejlor.

Najviše teškog posla treba da se obavi u zemljama kandidatima, objašnjava Tejlor, dodajući da je većina njih još daleko od ispunjavanja osnovnih uslova demokratije, vladavine prava, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije da bi se kvalifikovale za članstvo.

„Kao i uvek, to je problem kokoške i jaja. Zašto bi balkanski političari sprovodili bolne reforme koje bi mogle da olabave njihovu moć i novac za tako daleku i neizvesnu perspektivu? EU će morati da radi više odozdo prema gore, podržavajući civilno društvo, ženske organizacije i mala preduzeća kao pokretače promena, istovremeno nudeći podsticaje i vršeći pritisak odozgo. U ovom geopolitičkom trenutku EU jednostavno ne može sebi priuštiti da ostavi region da trune“, zaključuje autor.