Analiza razgovora predsednika SAD i Rusije: Da li je Tramp upao u zamku Putina?

Sat vremena nakon poziva, Kijev i drugi gradovi u Ukrajini ponovo su se našli na udaru vojske Rusije. Bombardovanje dronovima i raketama se nastavlja širom zemlje, dok će krvava linija fronta na istoku ostati zona ubijanja, piše u analizi Politico.

Putin se čvrsto držao crvenih linija kao uslova za značajan prekid vatre, među kojima je i kraj svake strane vojne pomoći i razmena obaveštajnih podataka Zapada sa Ukrajinom. Evropski lideri i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razmotriće ove uslove, ali to ne znači da Tramp na kraju ipak neće pristati na njih.

„Moj telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Putinom bio je veoma dobar i produktivan“, objavio je Tramp na društvenim mrežama.

„Složili smo se na trenutni prekid vatre na svu energetsku i drugu infrastrukturu, uz razumevanje da ćemo brzo raditi na potpunom prekidu vatre i, na kraju, dovesti do KRAJA ovaj veoma užasan rat“, dodao je Tramp.

Pre nedelju dana, Zelenski i Tramp složili su se da Putinu iznesu predlog za „trenutni“ prekid vatre na 30 dana, kako bi se okončale sve borbe i napadi iz vazduha, mora i duž cele linije fronta. Tramp je rekao da želi da Putin pozitivno odgovori, brzo, i insistirao da misli da će se to dogoditi.

Umesto toga, ruski lider je tvrdio da podržava tu ideju u principu, ali je i dalje rezervisan o tome kako bi ona funkcionisala. Ruske i američke „ekspertske grupe“ sada će se sastati na Bliskom istoku kako bi pokušale da odgovore na neke od ovih „tehničkih“ tačaka i naprave veći napredak ka primirju, prema zvaničnim izveštajima poziva.

Trampova zamka

Metju Šumejker, bivši američki obaveštajac i specijalista za nacionalnu bezbednost, upozorio je da Tramp rizikuje da igra na ruku Putinu dozvoljavajući Rusiji da primeni „klasičnu sovjetsku taktiku iz doba Hladnog rata“ – sporog hodanja u pregovorima.

„Tokom Hladnog rata, američki lideri su se često opirali da budu uvučeni u takve zategnute procese, prepoznajući da su oni služili kao mehanizam za odugovlačenje Sovjeta da se pregrupišu ili iskoriste uticaj“, rekao je Šumejker za Politico.

„Tramp rizikuje da upadne u ovu istorijsku zamku, jer bi Putinova odlaganja mogla da omoguće Rusiji da ojača svoju poziciju vojno i politički, istovremeno narušavajući kredibilitet i jedinstvo SAD sa saveznicima“.

Jedan potencijalno zabrinjavajući znak za Ukrajinu i njene evropske saveznike bio je ton zvaničnog čitanja poziva iz Bele kuće. Daleko od mahanja prstom zbog oklevanja Rusije da započne potpuni prekid vatre, američki opis telefonskog razgovora bio je pozitivan.

Trampovim jezikom, saopštenje Bele kuće pozdravilo je mogućnost „ogromnih ekonomskih sporazuma“ između Vašingtona i Moskve.

„Dvojica lidera su se složila da u budućnosti poboljšanje bilateralnih odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije ima veliku prednost“, navodi se u saopštenju.

Verzija Kremlja bila je još efuzivnija, a koja je imala za cilj da Rusiju prikaže kao jednako važnu supersilu u geopolitičkom smislu, jer će Vašington i Moskva uložiti „zajedničke napore“ u kriznim žarištima na Bliskom istoku, istovremeno uspostavljajući saradnju u oblasti nuklearnog neširenja i globalne bezbednosti, navodi se u saopštenju.

„Uzajamni interes za normalizaciju bilateralnih odnosa izražen je u svetlu posebne odgovornosti Rusije i Sjedinjenih Država za obezbeđivanje bezbednosti i stabilnosti u svetu“, navodi se u rezimeu poziva iz Kremlja.

Hokej na ledu?

Onda je došao čudan deo. Poziv je naglašen kao ključna tačka u pregovorima o primirju između Rusije i Ukrajine, a Tramp je bio posrednik. U stvari, čini se da su on i Putin proveli dosta vremena razgovarajući o drugim stvarima.

„Razgovarano je o nizu ideja koje se kreću ka razvoju obostrano korisne saradnje u privredi i energetskom sektoru“, navodi se u čitanju Kremlja. „Donald Tramp je podržao ideju Vladimira Putina da organizuje hokejaške utakmice u SAD i Rusiji između ruskih i američkih igrača koji igraju u NHL-u. Nacionalna hokejaška liga je liga SAD i Kanade u hokeju na ledu, dok Kontinentalna hokejaška liga uključuje timove iz Rusije, Belorusije, Kine i Kazahstana.

Tramp nije pozvao Zelenskog da mu kaže šta se dogodilo. Umesto toga, ukrajinski lider je morao da sazna detalje iz medija. „Skeptični smo sa stanovišta poverenja u Ruse“, rekao je Zelenski kasnije novinarima. „Nema poverenja u Putina“.

Pre nego što su se obratili američki i ruski lideri, Zelenski je u svom noćnom TV obraćanju rekao da Rusija namerno odugovlači rat: „Putin već nedelju dana ne može da izvuče „da“ predlogu o prekidu vatre, on govori šta god hoće, ali ne i ono što ceo svet želi da čuje.

Zelenski je polovično u pravu, piše Politico. Još uvek nije jasno da li Trampu smeta ono što čuje od Putina o prekidu vatre, kada postoje drugi dogovori koje treba uraditi.

CNN ocenjuje da „Ne“ nije „Da“ kada je „možda“, „verovatno ne“ ili „samo ako“, dakle bila je ovo bolno predvidljiva lekcija koju je Trampova administracija izvukla iz prvog pravog ulaska u ratnu diplomatiju sa Kremljom.

Američki mediji smatra da je Putin blefirao Trampa.

Tražili su 30-dnevni prekid vatre na celoj liniji fronta a u utorak su dobili – posle pozorišnog čekanja od nedelju dana i stotina izgubljenih života – dogovor o relativno maloj razmeni zatvorenika, priču o hokejaškim utakmicama, i kako su to interpretirali iz Kremlja jednomesečnu međusobnu pauzu u napadima na „energetsku infrastrukturu“.

Važno je naglasiti da Trampov dugo najavljivani razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nije doneo gotovo ništa osim predvidljive činjenice da šef Kremlja oseća da može bez napora da nadmaši svog kolegu. Rzamena 175 zarobljenika i povratak 23 teško ranjena Ukrajinca je manji aranžman i miriše na nešto što je već u toku, s obzirom na učestalost sličnih prošlih razmena.

Rusija je iskoristila telefonski poziv da naglasi da želi da se sva strana pomoć i razmena obaveštajnih podataka prema Ukrajini obustave kao deo dogovora i da se uspostavi niz „radnih grupa“ o odnosima Ukrajine i Rusije i SAD.

„Radne grupe“ je ruski diplomatski eufemizam za izuzetnu nezainteresovanost, piše CNN. Na kraju krajeva, Kremlj nije nastojao da razgovara o „nijansama“ – finijim tačkama, na primer, o tome da li će OEBS ili UN nadgledati liniju fronta – već je umesto toga ponudio što je manje ustupaka mogao, a da Trampu nije dao jedno „ne“.

Ali jedno „ne“ je ono što je Tramp dobio. To je upakovano kao „delimični prekid vatre“, ali to je jednostavno prva faza u kojoj Rusija obnavlja svoju decenijsku obmanjujuću diplomatiju.

Početna i amaterska konfuzija oko onoga što je dogovoreno otvorila je provaliju u svakom budućem mirovnom sporazumu dovoljno široku da Putin može da sprovede još jednu invaziju u punom obimu. Zar obe strane nisu odvojile osoblje posle poziva da pripreme identično očitavanje onoga što je dogovoreno?

Vodvilj od prošlog meseca trebalo bi da pruži malo utehe da se rat iznenada kreće ka miru. Da, Trampova administracija je razgovarala o miru na način na koji niko do sada nije radio u ovom ratu. Ali takođe su uspeli da potvrde, ukratko, da Moskva traži rupe, slabosti i nemilosrdno probija tenk kroz njih, ocena je američkog medija.

Ruske RIA Novosti smatraju da nakon razgovora Putina i Trampa počinje da se oblikuje situacija novog tipa ravnopravnog partnerstva između Sjedinjenih Država i Rusije, koji je jedinstven u naše vreme – ni saveznički ni neprijateljski, očišćen od ideološke konfrontacije posleratnog perioda. Ovaj format odgovara novoj slici sveta kao multipolarnog, koju očigledno dele Bela kuća i Kremlj.

U jednom trenutku, piše RIA Novosti, mir u Evropi bio je zasnovan na rusko-američkoj harmoniji, koja je bila prisiljena bipolarnom konfrontacijom.

Zahvaljujući ukrajinskom sukobu i njegovom rešavanju, ova situacija se vraća, ali na kvalitativno drugačijoj, konstruktivnoj osnovi, uključujući i kao obećanje za normalizaciju, pa čak i približavanje između Vašingtona i Moskve.

Uopšte se ne radi o Jalti-2: samo geopolitička paradigma više nije ista i u Evropi nema šta da se deli. Umesto toga, svedoci smo početka kraja nadnacionalne Evrope, smatra ruski medij.