Analiza RSE: Da li je 70-godišnji Putin i dalje nezamenljiv za Rusiju?

Uprkos nemilosrdnom gušenju drugačijih mišljenja zbog čega su najaktivniji opozicionari otišli iz zemlje, postoje naznake da bi Putinov višegodišnji visoki rejting mogao biti u opasnosti, pošto rat u Ukrajini nastavlja da otkriva slabosti u krajnje personalizovanom političkom sistemu koju je negovao tokom 23 godine vlasti kao predsednik ili premijer.

„Situacija se, koliko mogu da procenim, radikalno promenila“, rekao je Lev Gudkov, sociolog iz nezavisne agencije za ispitivanje javnog mnjenja Levada centra, sugerišući da je mobilizacija koju je Putin naredio 21. septembra možda nepovratno promenila atmosferu.

„Mobilizacija utiče na svakoga… Proglašenje mobilizacije je iz temelja promenilo situaciju – rat je došao u Rusiju“, rekao je on.

Invazija na Ukrajinu je za mnoge naišla na neočekivano snažan otpor ukrajinske vlade i naroda, što je snažno ilustrovano prošlog meseca kada je munjevita ukrajinska kontraofanziva u regionu Harkiva primorala ruske snage da se povuku i navela Putina da objavi mobilizaciju posle višemesečnog negiranja da će to ikada učiniti, piše Radio Slobodna Evropa.

Neisprovocirani rat Kremlja takođe je izazvao žestoku reakciju Zapada koji je uveo niz sankcija Rusiji i obezbedio milijarde dolara vrednu oružanu i drugu pomoć Ukrajini. Švedska i Finska, posle decenija na ivici NATO-a, zvanično su krenule u transatlantsku alijansu.

Rusija je retko, ako ikada, bila toliko izolovana i otuđena od toliko velikog dela međunarodne zajednice.

„Putin je u cugcvangu od 24. februara“, rekao je bivši poslanik Državne dume i opozicioni političar Dmitrij Gudkov, misleći na datum početka invazije na Ukrajinu. „U večnom cugcvangu – to jest, u šahovskoj poziciji u kojoj svaki potez koji može da se napravi, vodi u lošiju situaciju“.

‘Bez gneva, bez masovnih protesta.’

Međutim u Rusiji, Putinov položaj je donedavno izgledao solidan kao i uvek, delom zato što je Kremlj više od godinu dana gurao najorganizovaniju i najaktivniju opoziciju u ilegalu ili van zemlje.

„Ruski kriminalni rat u Ukrajini je istakao takve karakteristike ruskog društva koje čak ni najozloglašeniji rusofobi nisu iznosili“, napisao je akademik i član estonskog parlamenta Mihail Lotman u eseju za Ruski servis RSE-a. Rasprostranjeni izveštaji o pljački i ratnim zločinima nisu dotakli rusku javnost, tvrdi on.

„Kako je rusko društvo reagovalo? Nije. Ili tek jedva“, napisao je on. „Bez gneva, bez masovnih protesta“.

Iako se ankete u Rusiji moraju oprezno tumačiti, Levada centar je konstantno registrovao Putinov rejting na iznad 80 odsto tokom većeg dela 2022. U avgustu je bio 83 odsto.

„Nakon što je počeo rat u Ukrajini, svi pokazatelji (rejtinga) su porasli“, rekao je Gudkov. „Ljudi su se osećali samopouzdano, imali su osećaj ponosa zbog demonstracije snage i moći kao vojne sile.“

Međutim, u septembru je Putinov rejting pao na 77 odsto.

Više Rusa sada i dalje odobrava Putina nego u mesecima neposredno pre invazije na Ukrajinu 24. februara, ali vojni neuspesi i posebno mobilizacija imaju efekta, naglasio je Gudkov.

„Posle mobilizacije, mislim da će se situacija brzo promeniti“, rekao je on.

‘Osećaj beznađa’

Javno istupanje protiv Putinove vlade je nesumnjivo ogroman psihološki korak za većinu Rusa. Putin je u prvim godinama svoje vladavine koristio masivnu državnu propagandnu mašinu da promoviše vrednosti jake i centralizovane vlade i „diktaturu zakona“, dok je demonizovao haotične 90-te, kada su demokratija, sloboda medija i samoopredeljenje često isticani.

Poslednjih godina, međutim, Putin je „smislio novi scenario za mobilizaciju političke podrške koji koristi rusku izuzetnost, ruski nacionalizam, projekciju ruske moći u međunarodnom sistemu, kulturni konzervativizam i kritikovanje SAD kao destabilizujuće sile u međunarodnom sistemu“, napisala je profesorka s Univerziteta Kornel Valeri Bans (Valerie Bunce) u analizi iz 2017. pod naslovom

„Šanse za obojenu revoluciju u Rusiji“. Takva taktika „podelila je rusku opoziciju primoravajući je da bira između patriota ili izdajnika“.

Od 2012. Kremlj koristi niz sve strožih zakona o „stranim agentima“ kako bi sve političke neistomišljenike proglasio izdajnicima. Termin iz Staljinovog doba postao je klin u podeljenom društvu, uprkos naporima nekih liberala da oznaka „strani agent“ bude nešto čime se treba ponositi.

Neistomišljenici u Rusiji mogu očekivati, ako ne zatvor, a onda prezir i osudu od komšija, rođaka, saradnika i poslodavaca – i maltretiranje od prokremljskih grupa.

Poslednjih nedelja, lažnim prikazivanjem rata u Ukrajini kao egzistencijalne borbe između Rusije i „satanskog“ Zapada, Putin je retorički podigao ulog iskazivanja protivljenja i prećutnu popustio uze desničarskim radikalima koje su privukle njegove nacionalističke i tradicionalističke poruke.

Timur Sajfulmuljukov, 35-godišnji oženjeni inženjer protivpožarne bezbednosti u sibirskom gradu Tomsku, personifikuje neke od procesa koji su se odvijali u ruskoj javnoj svesti od početka invazije.

Pre 24. februara bio je nepokolebljivo apolitičan, toliko da za invaziju na Ukrajinu nije ni čuo do sledećeg dana. Kada je čuo za nju, njegov odgovor nije bio gnev, već „neka vrsta apatije“.

„Osećaj beznađa“, priseća se on u intervjuu za Sibirske realnosti RSE-a. „Osećaš da ne možeš ništa da uradiš. Ni u čemu ne osećaš svoju ulogu. Čuo sam za one koji se nisu slagali s Putinovim režimom. I čuo sam da su protiv njih pokrenuti krivični postupci i da su strpani u zatvor. To je izazvalo dva osećanja – s jedne strane, mislite da ništa ne može da se uradi, ali, s druge, mislite da nešto mora da se uradi“.

Celo leto je bio pasivan.

Ali, 24. septembra, nakon što je čuo da je Putin najavio mobilizaciju, Sajfulmuljukov je protestovao na glavnoj ulici u Tomsku, blokirajući saobraćaj dok je držao rukom ispisane antiratne slogane. Priveden je za oko dva minuta i kasnije optužen za saobraćajni prekršaj i „diskreditaciju oružanih snaga“.

Sjafulmuljukov je rekao da njegova supruga nije podržala njegovu odluku da protestuje.

„Njoj je psihološki teško“, rekao je on. „Ranije smo razgovarali o našoj ličnoj odgovornosti za ono što se dešava u našoj zemlji i došli smo do različitih zaključaka. Ja osećam tu odgovornost, ali ona – pa, ona oseća neku, ali misli da ništa ne treba da se radi. Mi nemamo poluge uticaja i nema smisla rizikovati svoj život.“

‘Vlasti su razumele pretnje’

U periodu pre masovne invazije na Ukrajinu, Putinova vlada je energično razbila sve oblike organizovane političke opozicije. Harizmatični opozicioni lider Aleksej Navaljni zatvoren je pošto je bio skoro fatalno otrovan za šta kaže da su uradili operativci Federalne službe bezbednosti (FSB) po Putinovom nalogu.

Navaljneva fondacija za borbu protiv korupcije i njegova mreža regionalnih kancelarija su označene kao „ekstremističke“ i potom zatvorene. Mnogi od njegovih najaktivnijih pristalica pobegli su iz zemlje pod pretnjom krivičnog gonjenja.

Druge nezavisne javne organizacije koje su ranije bili centri drugačijeg mišljenja ili opozicionog umrežavanja, kao što je organizacija za ljudska prava Memorijal, isto tako su bile na meti i članstvo u njima je bilo izjednačeno s izdajom.

„Glavni problem aktivnih protesta je to što za njih nije dovoljna samo individualna akcija“, rekao je ruski politikolog Vladimir Gelman, koji predaje rusku politiku na Univerzitetu u Helsinkiju u Finskoj, u intervjuu za ruski medij Meduza. „Za proteste su potrebni koordinacija i saradnja među različitim ljudima. I situacija u tom pogledu (u Rusiji) je loša.“

Lokalni protesti se mogu organizovati na osnovu autoriteta pojedinaca koji su poznati u zajednici i korišćenjem lokalnih mreža za razmenu informacija. „Ali potencijal tih protesta ne ide dalje od partikularnih instanci“, dodao je Gelman.

„Potencijal za koordinaciju je naglo smanjen čak i pre februara 2022. godine“, rekao je on, misleći na početak invazije kojom je dramatično eskalirao osmogodišnji rat na istoku Ukrajine. „Vlasti su razumele pretnje koje potiču od organizovanih struktura i pokušale su da ih oslabe na svaki mogući način. I uspele su.“

Čini se da se i ova situacija menja. Glavni saradnici Navaljnog objavili su 4. oktobra da ponovo aktiviraju njegovu mrežu u Rusiji kao neku vrstu podzemnog koordinacionog centra za opoziciju Putinu i ratu. Telegram kanal Sirena javio je da je tim Navaljnog doneo takvu odluku zbog „slabljenja pozicije Putinovog režima posle sedam meseci rata i mobilizacije“.

Pored toga, Gudkov je rekao da istraživanje Levada centra ukazuje da sve više Rusa u zemlji pristupaju informacijama iz izvora koji nisu pod kontrolom Kremlja, kao što su Telegram kanali, svesno nastojeći da zaobiđu državnu cenzuru. Gudkov kaže da je procenat ispitanika koji koriste „alternativne kanale“ porastao sa 7-8 odsto pre samo nekoliko meseci na 22 odsto.

‘Raskol će se definitivno dogoditi’

Masovne narodne pobune retko se dešavaju samo na osnovu moralnog gneva. Takozvane obojene revolucije postsovjetske ere su uglavnom bile navođene izneverenim očekivanjima na spornim izborima. Njih podstiču podele unutar vladajućih elita, s pozivima neke frakcije da je javnosti podrži naspram vladajuće strukture koja odbija da se odrekne vlasti.

To je isto bio obrazac i u ruskoj istoriji, kada su masovne narodne pobune 1905, u februara 1917, 1991. i 1993. bile efikasne naspram oslabljenih i podeljenih vlada, pri čemu su same proteste podržale frakcije unutar društvene i političke strukture moći.

Taj fenomen je ponovo viđen u Putinovoj eri, kada su desetine hiljada penzionera i drugih širom Rusije izašle na ulice krajem 2004. i početkom 2005. godine protiv vladinog plana za reformu ključnog socijalnog davanja.

Mnogi demonstranti pozvali su na Putinovu ostavku i „revoluciju“. Proteste su prećutno ili eksplicitno podržali regionalni guverneri, Komunistička partija i druge snage.

Ta kriza je podstakla Kremlj da preduzme snažne mere za jačanje takozvane vertikale moći. Kada su dokazi o široko rasprostranjenoj krađi na parlamentarnim izborima 2011. doveli Rusiju tako blizu njene „obojene revolucije“ kao nikada pod Putinom, vlasti su već imale sve što im je potrebno da suzbiju revolt i niko značajniji iz vladajuće elite nije istupio protiv režima.

Sada, međutim, kaže opozicioni političar Gudkov, situacija izgleda drugačija, daleko od „euforije“ 2014. kada je Putin zauzeo ukrajinski Krima.

„Kada sam gledao tugaljiva lica birokrata i poslanika koji su se na Putinov poziv okupili u Kongresnoj palati u Kremlju, tamo nisam video nikakvu radost“, rekao je Gudkov za RSE, misleći na Putinov govor 30. septembra kojim je formalizovan neutemeljen pokušaj Moskve da anektira još četiri delimično okupirana ukrajinska regiona.

Prerano je, rekao je Gudkov, govoriti o „raskolu unutar elita“, ali se Putinov sistem „tresa“.

„Raskol će se definitivno dogoditi“, dodao je on, „jer sada već vidimo formiranje rivalskih centara moći“.

Za sada se, međutim, „i dalje sve vrti oko Putina“, rekao je Gudkov.

Čini se da se i ova situacija menja. Glavni saradnici Navaljnog objavili su 4. oktobra da ponovo aktiviraju njegovu mrežu u Rusiji kao neku vrstu podzemnog koordinacionog centra za opoziciju Putinu i ratu. Telegram kanal Sirena javio je da je tim Navaljnog doneo takvu odluku zbog „slabljenja pozicije Putinovog režima posle sedam meseci rata i mobilizacije“.