Analiza: Šta bi mogao da donese drugi mesec rata u Ukrajini?

Kako se navodi, invazija je do sada rezultirala mešavinom očekivanih (ekonomski pritisak na Rusiju) i neočekivanim obrtima događaja (snažan otpor ukrajinskih snaga), što je ostavilo malo prostora za pouzdane prognoze o daljem razvoju situacije.
Si-En-En je razgovarao sa Henrijem Hejlom, profesorom sa Univerziteta Džordž Vašington, čija specijalnost uključuje politiku Rusije, koji je analizirao dosadašnji tok rata u Ukrajini.

„Širom Ukrajine ruski vojnici su naišli na snažan otpor ukrajinskih boraca sposobnih da uprkos svemu brane svoju zemlju. Pripadnici ukrajinskih snaga zapravo u poslednje vreme pokušavaju da povrate teritorije od Rusa, kako je rekao jedan visoki američki zvaničnik iz domena odbrane, koji je ocenio da su za to ‘sposobni i voljni'“, rekao je Hejl, odgovarajući na pitanje šta je bilo najveće iznenađenje u ratu u Ukrajini.

On je, međutim, napomenuo da snaga ukrajinske vojske nije jedino što iznenađuje.

„Šire gledano, mislim da je invazija sama po sebi prilično iznenađujuća kada se govori o njenim šokantnim razmerama u svetskoj istoriji. Iako je ruski predsednik Vladimir Putin već i ranije vojno delovao, malo ljudi je mislilo ranije, možda pre godinu dana, da Putin zapravo planira invaziju punih razmera na Ukrajinu. Ljudi u Rusiji je nisu očekivali, većina Ukrajinaca je nije očekivala, a mislim ni da je većina analitičara nije očekivala“, rekao je Hejl, dodajući da je zanimljivo da je Bajdenova administracija upozoravala da će doći do invazije i ispostavilo se da je bio u pravu.

Međutim, ima i drugih iznenađenja koja su važna, ukazao je, a jedno od njih je loše isplanirana strategija Rusije.
„Prvo, ispostavlja se da vojna strategija nije prikladna za zadatak koji je pred Rusijom. Izgleda da je bila zasnovana na pretpostavci da će Ukrajina kapitulirati za nekoliko dana, da će (ruske borce) pozdraviti ljudi na ulicama sa cvećem, kao i da je bila zasnovana na potpuno pogrešnom razumevanju Ukrajine i prirode ukrajinskog društva.“

Drugi nagoveštaj lošeg planiranja prema mišljenju Hejla jeste „loša priprema ruske javnosti za ovakvu vrstu delovanja“.

„Do samog početka invazije na Ukrajinu ruski mediji su govorili svom narodu: ‘Nećemo izvršiti napad.’ Ruski lideri su govorili:’Pogledajte kakva je histerija Zapada koji govori o invaziji.’ A to zapravo podrazumeva razvoj cele propagandne mašinerije oko ideje da je ovo samo ograničena vojna operacija, da su u Kijevu nacisti koji napadaju ljude koji vole slobodu na teritorijama pod ruskom kontrolom u istočnoj Ukrajini, da je sve ovo deo velikog plana Zapada da na kraju pokori Rusiju, stavi je pod svoju kontrolu“, naveo je Hejl.

Ono što je, pak, prema njegovom mišljenju bilo očekivano jeste „nizak moral ruskih trupa“ i Putinovo gušenje bunta u Rusiji.

„Ono što je bilo za očekivati jeste nizak moral ruskih trupa. To je delimično povezano sa onim što sam rekao o jednom od iznenađenja, odnosno da Rusija nije bila pripremljena na ideju o invaziji. Međutim, delimičan razlog zbog kojeg u početku nisu hteli da pripreme građane da podrže invaziju na Ukrajinu jeste taj što bi bilo veoma teško ubediti ljude da je ovako nešto neophodno. I u suštini se ispostavlja da su slali ove vojnike u borbu tako što su im rekli:’Samo idete na vojnu vežbu.’ A onda su se oni našli u Ukrajini gde pucaju na ljude za koje su im rekli da su nacisti, a zapravo ne liče baš na naciste“, ukazao je Hejl, naglašavajući da bi se u tom kotekstu i očekivalo da „same ruske trupe ne budu mnogo motivisane“, što se, prema njegovom mišljenju, ispostavilo kao tačno.

Mala je verovatnoća da će Rusija moći da ostvari potpuno pobedu, rekao je Hejl, zbog čega se, kako je ukazao, postavlja mnoštvo pitanja u vezi s tim šta je potrebno uraditi u budućnosti.

„Lično sam skeptičan da će u skorije vreme biti ispregovaran kraj rata. Mislim da su Ukrajinci odlučni u tome da se bore. I ako Putin ne bude priteran u pregovaračku poziciju, mislim da će Ukrajinci biti sve manje voljni da mu popuste tako što će u suštini da priznaju bilo kakve teritorijalne dobitke koje je njegova vojska do sada ostvarila. Ali je istovremeno mudro držati diplomatske kanale otvorenim.“

Upitan da li deli zabrinutost pojedinih stručnjaka koji upozoravaju na mogućnost da rat uđe u „smrtonosniju fazu“, Hejl je odgovorio da je u ovom trenutku „za Putina gotovo sve dovedeno u pitanje jer će sve osim pobede biti smatrano znakom njegove slabosti u vreme kada mu se već bliži sedamdeseta i kada su se u Rusiji već postavjala pitanja u vezi s njegovim naslednikom čak i pre ovih događaja.“

„Nažalost, nije isključena mogućnost da donese odluku da je njegova jedina karta iz rukava da na neki način angažuje nuklearnu opciju. Teško je reći šta bi to tačno moglo da podrazumeva, ali je moguće. Ne mislim da ruski građani generalno podržavaju početak nuklearnog rata, a posebno ne razmeštanje nuklearnog oružja protiv ljudi za koje je Putin i njegov režim konstantno govorio da u suštini s Rusima čine jedan narod“, rekao je Hejl.

On je naglasio da bi upotreba nuklearnog oružja zapravo mogla da dovede do pada njegovog režima među ljudima koji su užasnuti tom mogućnošću, te da postoji nada da kada bi izdao takvo naređenje, neko u komandi bi odbio da ga izvrši.
„Dakle, ako bi zaista išao tako daleko i ako je spreman da uradi sve za šta se nada da bi spasilo njega i njegov režim, ne mislim da možemo da isključimo mogućnost nekog vida nuklearne eskalacije“, ukazao je Hejl i dodao da se ipak nada da nije „suicidalan i da će pokušati da pronađe neki drugi način na koji može da ostvari neku vrstu pobede u samoj Rusiji“.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.