Da li Putin može da istrpi sankcije dok ujedno radi na podrivanju evropskog jedinstva? 1Foto: EPA-EFE/VALERIY SHARIFULIN/KREMLIN POOL/SPUTNIK / POOL MANDATORY CREDIT

Američki list Vašington post analizira da li sankcije koje su EU, Britanija i SAD uveli Rusiji sa ciljem da pritiskom na rusku ekonomiju nateraju Putina da okonča napad na Ukrajinu imaju efekta, kao i da li Putin može da istrpi sankcije dok ujedno radi na podrivanju evropskog jedinstva da bi dobio podršku za njihovo ukidanje.

Kako navodi ovaj list pozivajući se na tvrdnje američkih i ruskih političkih i ekonomskih eksperata, Kremlj pokušava da pojača ekonomski pritisak na Zapad radi podrivanja strane podrške Ukrajini.

Naime, ruski predsednik Vladimir Putin priprema se za dugi rat iscrpljivanja u Ukrajini i biće, prema viđenju pripadnika ruske ekonomske elite, nemilosrdan u svojim pokušajima da koristi ekonomska oružja poput blokade ukrajinskog izvoza žita, da razvodnji zapadnu podršku KIjevu.

Kremlj se oslanja na nedavne znake oklevanja kod nekih evropskih vlada da pruže dalju podršku videvši to kao pokazatelj da bi Zapad mogao da izgubi fokus u suprotstavljanju ruskoj invaziji na Ukrajinu, naročito kada svetske cene energenata skaču nakon nametanja sankcija Moskvi.

Putin „veruje da će Zapad postati iscrpljen“, kaže jedan dobro obavešteni ruski milijarder uz zahtev da ostane anoniman iz straha od posledica. Putin nije očekivao jaku zajedničku prvobitnu reakciju Zapada, “ali sada pokušava da preoblikuje situaciju, i veruje da će na duge staze pobediti,” tvrdi ovaj milijarder. Zapadni lideri su ranjivi zbog izbornih ciklusa i Putin veruje “da javno mnjenje može da se okrene protiv njih preko noći“, piše Vašington post.

Ove nedelje Evropska unija je najavila embargo na ruski pomorski izvoz nafte, a Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, pohvalio je ovaj potez kao stavljanje maksimalnog “pritiska na Rusiju da okonča rat”. Ali, to će “imati mali uticaj kratkoročno,” kaže jedan ruski zvaničnik blizak diplomatskim krugovima Moskve, koji je takođe zahtevao anonimnost iz straha od odmazde. “Stav Kremlja je da mi ne možemo da izgubimo kakva god da je cena toga.” tvrdi on.

Kremlj je saopštio da je ovaj potez EU samo podstakao dalji skok svetskih cena energenata i da će videti da prebaci rusku robu na tržišta Azije, iako su EU i Britanija uvele i zabranu osiguravajućim kućama da osiguraju robu koju Rusija transportuje.

Ovakav stav ukazuje na to da Kremlj veruje da može da izdrži duže od Zapada posledice ekonomskih sankcija. Putin ima malo izbora sem da nastavi rat u nadi da će blokada ukrajinskog žita “dovesti do nestabilnosti na Bliskom istoku i izazvati novu poplavu izbeglica,” tvrdi Sergej Guriev, bivši glavni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Svi Putinovi savetnici

Agresivni stav Kremlja naizgled odražava stavove Nikolaja Patruševa, ratobornog čelnika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, koji je služio sa Putinom u lenjingradskom (danas Sankt Petersburg) odeljenju KGB-a i sve više se smatra tvrdolinijaškim ideologom koji utiče na rat u Ukrajini.

On je jedan od nekolicine bliskih savetnika za pitanja bezbednosti za koje moskovski insajderi veruju da ima pristup Putinu.

U tri izrazito antizapadna intervjua koje je dao ruskim novinama od početka invazije, Patrušev, koji se do sada klonio javnosti, je rekao da je Evropa na ivici “duboke ekonomske i političke krize” jer inflacija raste, a životni standard već pada, što utiče na raspoloženje Evropljana, a da bi nova migrantska kriza stvorila i nove bezbednosne pretnje.

“Svet polako tone u krizu nestašice hrane bez presedana. Desetine miliona ljudi u Africi ili na Bliskom istoku će ostati na ivici gladi, i to zbog Zapada. Da bi preživeli, bežaće u Evropu. Nisam siguran da će Evropa preživeti tu krizu,” rekao je Patrušev ruskim državnim novinama Rosijskaja Gazeta u jednom od ovih intervjua.

A u intervjuu prošle nedelje za popularni tabloid „Argumenti i Fakti,“ Patrušev je rekao da Rusija „ne žuri da postavi bilo kakve rokove” u svojoj vojnoj kampanji u Ukrajini.

Ruska vojska je postepeno ostvarila napredak u ukrajinskom istočnom regionu Donbas, ali umesto da ide na brzu i odlučujuću bitku, Putin veruje da je vreme na njegovoj strani, navodi ruski milijarder. „Putin je vrlo strpljiv tip. Može sebi da priušti da čeka šest ili devet meseci. Može da kontroliše rusko društvo mnogo čvršće nego što Zapad može da kontroliše svoje.” smatra on.

Nedeljama dugo diplomatsko cenjkanje oko uslova EU naftnog embarga, Kremlj je video kao znak slabljenja zapadne odlučnosti, smatraju sagovornici. Putina su telefonom zvali preko vikenda francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc u vezi načina kako da se odblokiraju ukrajinske luke, što je dodatno ojačalo takav njegov pogled na ovu situaciju. Kada zapadni lideri zovu Putina i traže dogovor s njim, “ to znači da on misli da ima prednost,” kaže bivši zvaničnik američke vlade.

Kremlj insistira da je blokada izvoza ukrajinskog žita posledica ukrajinskog miniranja Crnog mora, što Kijev ne gira, a Peskov kaže da zapadne sankcije takođe sprečavaju isporuke žita.

Putinovi ekonomski savetnici “će mu reći na koliko su procenjeni gubici zbog ovog embarga, a on će se tiho nasmejati,” tvrdi Aleksašenko. “Putin ne menja svoj kurs.” kaže on.

Na EU embargo treba gledati kao „tek prvi korak” u naporima da se prekine dotok prihoda Kremlja, kaže Edvard Fišman, pomoćni profesor iz oblasti međunarodnih i javnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija, inače bivši zvaničnik Stejt Departmenta..

Nekoliko sadašnjih i bivših viših zapadnih zvaničnika razmatralo je predloge da SAD i EU oforme kartel i nametnu ograničenje cene ruske nafte, možda i na nivou od 30 do 40 dolara po barelu. Ovaj korak bi mogao da bude efektniji od evropske zabrane i pomogao bi da se smanje svetske cene, kažu Guriev i Fišman. Po tom predlogu Amerika bi mogla da uvede sekundarne sankcije svakome ko kupuje rusku naftu po ceni iznad te koju su oni propisali, tvrde oni.

Rešenje za naftu?

Italijanski premijer Mario Dragi prvi je predložio ideju da se stvori kartel naftnih potrošača na sastanku sa američkim predsednikom Bajdenom, a Evropska komisija sada ispituje Dragijev predlog i za uvođenje eventualnog ograničenja cena gasa.

Putin je ranije objavio “da je ekonomski blickrig” protiv Rusije propao, a ruska ekonomija se naizgled oporavlja od prvobitnog šoka koji su izazvale zapadne sankcije zahvaljujući dotoku skoro milijardu dolara prihoda dnevno od izvoza nafte i gasa u Evropu. Ovo se odnosilo na period pre nego što je EU uvela embargo na rusku naftu koja se prevozi morskim putem. Takođe, zahvaljujući kontroli kapitala i naređenju da ruski izvoznici prodaju pola svojih deviznih prihoda državi, rublja je ojačala i vratila se na predratni nivo.

Ali guvernerka ruske Narodne banke Elvira Nabiulina je upozorila da će se pun udar zapadnih sankcija tek osetiti. Zabrana uvoza visokotehnološke robe je tek počela da pravi probleme, dok nestašice nekih dobara tek sada počinju da se vide.

Kako rizici rastu sa svih strana, “ovo će biti rat iscrpljivanja s ekonomskog, političkog i moralnog stanovišta,” kaže ruski zvaničnik. “Svi čekaju jesen,” kada će posledice sankcija biti najteže, tvrdi on.

Zasada, međutim, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski procenjuje da Kijevu treba 7 milijardi dolara pomoći mesečno samo da bi zemlja mogla da ostane funkcionalna, Putin se izgleda kladi na to da će Zapad popustiti prvi, kaže bivši zvaničnih američke vlade. Putinov cilj da potčini Ukrajinu i na kraju postavi rusku zastavu u Kijev nije se promenio.” smatra on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari