Analize u EU: Tajni ratni savet Makrona, Šolca i Zelenskog

To mišljenje dele i drugi analitičari i mediji u Evropi i Americi, a „Limes“ predočava da „Kijev mora odlučiti: nastaviti rat bez nas, ili ga obustaviti uz našu pomoć“.

Dok su ranije američki zvaničnici govorili da rat u Ukrajini mora dovesti do sloma ruske vojske i urušavanje moći same Rusije, sad preovlađuju zaključci da Rusija nije pred porazom i da ima snage za dugi rat.

Zato su mnogi postavili i pitanje cilja Zapada u tom ratu i otud je i predsednik Spoljnopolitičkog odbora u Senatu SAD Bob Menendez upravo na to pitanje zatražio odgovor od pomoćnice američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt, ali ona nije bila u stanju da pruži jasan odgovor.

Sadašnje procene se temelje na izveštajima da je Rusija dopremila moćne, dobro obučene divizije i naoružanje na front s ukrajinskom vojskom i kreće u veliku ofanzivu uoči godišnjice rata 24. februara, dok Evropska unija i SAD razmatraju kako da hitno pomognu Kijevu da se tome suprotstavi.

Evropski diplomatski izvori su nezvanično novinarima preneli posle susreta vođa EU i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je pre svega na sastanku Zelenskog i francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca razmotreno koja vojna pomoć je sad najpotrebnija ukrajinskoj vojsci.

Makron i Šolc su se sa Zelenskim sastali uoči samita EU u Parizu i bila je to, evropske diplomate, neka vrsta „tajnog ratnog saveta“ vođa dve ključne zemlje EU, Francuske i Nemačke, za vojnu i ekonomsku podršku Ukrajini, sa čelnikom vlasti u Kijevu.

Mediji i analitičari u Evropi i Americi primećuju da su Francuzi i Nemci, ali i Vašington uzdržano reagovali na zahteve Zelenskog da se ukrajinskoj vojsci, posle obećanja da će dobiti zapadne najubojitije tenkove, isporuče i borbeni avioni.

Francuski list „Figaro“ navodi da „ukrajinski predsednik nije dobio ni lovce-bombardere, niti jasnije obećanje kad bi Ukrajina mogla dobiti članstvo u Evropskoj uniji“.

Reč je suštinski o tome da Pariz, Berlin i Vašington, za razliku od Londona, Varšave i baltičkih zemalja, misle da Ukrajini ne treba da se isporuče najmoderniji zapadni avioni, ne samo zbog opasnosti da to jako zaoštri ruski odgovor, već pre svega zato što su ukrajinskim vojnicima hitno potrebni, municija, rakete, oklopna sredstva.

Da bi ukrajinski piloti ovladali upravljanjem zapadnim lovcima-bombarderima potrebno je dve-tri godine, a ruska ofanziva samo što nije počela.

Otud je Makron po završetku samita EU u petak u zoru u Briselu predočio da je nužna prikladna neposredna vojna pomoć Kijevu „jer postoje teškoće na ratnom poprištu…a iduće nedelje i meseci će biti presudni“.

Objašnjenje francuskog predsednika odražava i zabrinutost Zapada za tok i trajanje rata u Ukrajini i rekao je da su članice Unije spremne da pomognu da se dođe do mirovnih pregovora, uključujući mirovni plan od deset tačaka koji je izneo Zelenski.

Figaro piše da „vojska Vladimira Putina koristi zamrznutu zemlju pre nego što otopli i postane blato i napreduje i pre no što zapadni tenkovi stignu na ratno poprište“, a to se očekuje tek krajem marta.

Pariski dnevnik „Mond“ u redakcijskom osvrtu ukazuje na to da u sadašnjim okolnostima evropska i zapadna podrška Ukrajini znači da će biti nužna još mnogo veća vojna i finansijska pomoć Kijevu i da zato „javnost treba pripremiti na ozbiljnost cele situacije“.

Londonski analitički centar „Ekonomist intelidžens junit“ zakljućuje da je došlo do „raskida odnosa Rusije i zapadnih zemalja i da će rat sve više da se zaglibljuje, dok su mirovni pregovori bez izgleda“.