Angela Merkel za BBC: Moramo da sprečimo upotrebu nuklearnog oružja, potencijal je zastrašujući

„Do vojnog konflikta bi došlo još ranije. Potpuno je bilo jasno da Putin ne bi stajao pored mirno i posmatrao kako se Ukrajina pridružuje NATO. A Ukrajina kao zemlja sigurno ne bi bila pripremljena kao što je bila u februaru 2022“, rekla je Merkel.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ukazuje BBC, se ne slaže s njom.

On je odluku Merkelove o NATO, koju je podržao tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi, ocenio kao „pogrešnu procenu“ koja je ohrabrila Rusiju.

Merkelova je, takođe, u retkom intervjuu od kada se pre tri godine povukla iz politike izrazila zabrinutost zbog pretnji ruskog predsednika Vladimira Putina upotrebom nuklearnog oružja.

BBC podseća da se Putin i Merkelova dobro znaju već dve decenije.

“Moramo da uradimo sve što je moguće da sprečimo upotrebu nuklearnog oružja. Srećom, Kina je svojevremeno takođe o ovome govorila. Ne smemo da budemo paralisani strahom, ali moramo i da priznamo da je Rusija najveća ili zajedno sa SAD jedna od dve najveće nuklearne sile na svetu. Potencijal je zastrašujući“, naglasila je bivša kancelarka, koja je upravo objavila memoare „Sloboda“.

Iako je tokom većeg dela svog mandata uživala veliku popularnost, sada se našla u odbrambenom stavu.

Merkel je takođe rekla da je uradila sve što je bilo u njenoj moći da obezbedi miroljubiva sredstva za saradnju s Rusijom.

BBC ukazuje da je Putin pokrenuo invaziju punog obima na Ukrajinu samo nekoliko meseci nakon što je ona otišla s funkcije.

Nemačka i njene velike industrije kojima su neophodni energenti postali su za vreme Merkel zavisni od Moskve. Nemačka je izgradila dva gasovoda koja su direktno povezana s Rusijom.

Zelenski je taj jeftini gas ocenio kao geopolitičko sredstvo Kremlja.

Merkelova je rekla za BBC da je kada je reč o gasovodima, imala dva motiva – nemačke poslovne interese i održavanje miroljubivih veza s Rusijom.

Ostale članice EU i NATO u istočnoj Evropi se ne slažu s njom.

Član poljskog parlamenta Radoslav Fogiel je rekao da nemački novac za gas puni ruski ratni kovčeg koji se koristi za finansiranje invazije na Ukrajinu.

Bivša kancelarka je naglasila da je pokušala da obuzda ruske napade na Ukrajinu diplomatijom i pregovorima, što na kraju, priznala je, nije uspelo.

A nemačka industrija je disproporcionalno pogođena sankcijama na ruske energente. Prisiljena da se okrene drugim izvorima snabdevanja, Nemačka sada kupuje skupi tečni prirodni gas (LNG). Kompanije kažu da su dosta pogođene visokim cenama.

Nova era u odnosima Evrope s Rusijom je „nažalost“ počela nakon invazije u punom opsegu na Ukrajinu, rekla je Merkel.
Kada je 2015. otvorila vrata Nemačke za više od milion tražilaca azila, neki su je mrzeli, neli hvalili.

Tadašnji predsednik SAD Barak Obama ju je pohvalio kao hrabrog i moralnog lidera.

Kritičari su je, međutim, krivili zato što je udahnula život u tada gotovo prevaziđenu ultradesničarsku Alternativu za Nemačku (AfD).

Sada je na komotnom drugom mestu u anketama javnog mnjenja uoči vanrednih opštih izbora početkom sledeće godine.
Glavni moto AfD je snažna antiimigrantska poruka.

Merkelova je priznala da je AfD ostvarila veliki napredak, ali nije ponudila izvinjenje za svoje političke odluke.

Što se tiče tvrdnji da je njena politika pomogla da se podstakne antiimigraciona i ultradesničarska politika i u drugim zemljama, uključujući Holandiju, Poljsku i Francusku, nakon što je pokušala da uvede migrantske kvote širom zemalja EU, Merkelova je rekla da ne može da bude smatrana odgovornom za celu Evropu.