Ankara za "resetovanje" odnosa

Prošlonedeljna odluka Vašingtona da počne direktno da naoružava kurdske Jedinice za narodnu zaštitu (YPG), koje Ankara smatra za teroriste povezane sa Kurdskom radničkom partijom (PKK), ražestila je Tursku i biće sigurno glavna tema. PKK je na listi terorističkih organizacija više zapadnih zemalja, pa i SAD, ali Vašington smatra da YPG nije povezana sa tom grupom i da ne predstavlja opasnost za Tursku.

U nedavnom razgovoru sa turskim premijerom Binali Jildirimom, američki sekretar za odbranu DŽejms Matis je pokušavao da ubedi Tursku da odluka o naoružavanju YPG nije uperena protiv turskih interesa. Matis i više američkih zvaničnika su turske kolege ubeđivali da je odluka o naoružavanju YPG povezana samo sa operacijom oslobađanja Rake, nezvanično glavnog grada ISIL, da se neće po njenom završetku zadržati u toj oblasti i da neće menjati etničku strukturu tog dela Sirije. U Vašingtonu je prošle nedelje boravila delegacija turskih zvaničnika, među kojima i Erdoganu posebno bliski Ibrahim Kalin, portparol i šef turske obaveštajne službe Hakan Fidan. NJihov zadatak je bio ne samo da pripreme posetu već i da objasne pozicije svoje zemlje. Ankara strahuje da bi vojni uspesi YPG mogli da dovedu do formiranja kurdskog entiteta ili države na njenim granicama, što Turskoj nikako ne odgovara.

Odnosi Ankare i Vašingtona poslednjih godina su više nego turbulentni. Bivša administracija Baraka Obame, ali još više američki mediji i organizacije za ljudska prava Ankaru su kritikovali da ne podržava dovoljno borbu protiv ISIL, a Erdogana da državu islamizuje, okreće ka Rusiji, krši ljudska prava… Ni Turska nije ostajala dužna. Vašington su, što direktno što indirektno, optuživali da se meša u unutrašnje stvari Turske, da ne poštuje interese svog saveznika, podriva i destabilizuje prilike u njihovoj zemlji. Pojedini turski zvaničnici i mediji su optužili SAD da, time što nije izručila islamskog propovednika Fetulaha Gulena, stoji iza neuspešnog vojnog udara. Takve optužbe su naljutile Vašington.

Odnosi Vašingtona i Ankare su pred kraj Obaminog predsednikovanja dostigle najniži nivo u istoriji, a zanimljivo je da i odluku o naoružavanju YPG turski zvaničnici povezuju sa Obamom. „Obamini ljudi su ostali na nižim pozicijama u administraciji. Trampa su oni informisali o situaciji u Iraku i Siriji“, izjavio je Erdogan u Pekingu na samitu „Pojas i put“. U izjavi turskim medijima pred polazak u Vašington, Erdogan je ponovo odbacio tvrdnje da se Turska ne bori dovoljno protiv ISIL, nazivajući ih „klevetom“ bivše Obamine administracije. „Mi smo daleko pre SAD uočili kakvu opasnost predstavlja ISIL i počeli da se borimo protiv tih terorista“, poručio je Erdogan.

Govoreći o odnosima sa SAD, rekao je da, ukoliko su dve zemlje strateški partneri, odluke treba da donose u međusobnom dogovoru.

„Ako više nismo strateški partneri, moraćemo sami da se pobrinemo za sebe i svoje interese“, zaključio je Erdogan.

Sem o naoružavanju YPG, borbi protiv ISIL, ratovima u Siriji, Iraku i stanju na Bliskom istoku, Erdogan i Tramp će sigurno razgovarati i o Fetulahu Gulenu, koji decenijama živi u dobrovoljnom izgnanstvu u SAD, a koga Ankara optužuje da je glavni organizator neuspešnog vojnog udara i lider FETO, organizacije koju su zvanično proglasili za terorističku. Vašington je do sada odbijao zahtev Ankare za izručenje Gulena.

„Slučaj Flin“

Zbog vrlo loših odnosa sa Obamom, čiju bi spoljnu politiku sigurno nastavila i Hilari Klinton, Ankara je bila zadovoljna izborom Donalda Trampa za predsednika SAD, bez obzira na njegovu oštru antimuslimansku retoriku. Po izboru Trampa, Ankara je izrazila nadu da će doći do poboljšanja i povratka na stare savezničke odnose. Veruje se da je glavna „veza“ Ankare sa Trampom bio Majkl Flin, bivši predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost i jedan od najbližih saradnika. Mada je bio jedan od najžešćih islamofoba (čuvena je njegova izjava da je „islam zloćudni tumor u telu 1,7 milijardi ljudi koji treba izvaditi“), Flin je istovremeno bio i turski lobista u Vašingtonu. Njegova firma je od Vlade Turske dobila 530.000 dolara za godinu dana, objavio je Glas Amerike prošlog meseca.