Anketa: Mlađi zaposleni u SAD negativno gledaju na starije kolege

Anketi agencije Asošiejted pres i Centra za istraživanje javnih pitanja NORC pokazuje da mnogo više zaposlenih mladjih od 50 godina nego njihovih starijih kolega smatra negativnim to što je radna snaga u Americi sve starija.

Oko 40 odsto ispitanika od 18 do 49 godina i 44 odsto najmladjih ispitanika izmedju 18 i 29 godina reklo je da smatra da je sve veći broj starijih na radu loša za američke radnike. Samo 14 odsto starijih od 60 godina deli to mišljenje.

„Ne mislim da je u stvarima kao što su IT i medicina tako efikasni zaposleni sa 65 godina kao što su oni s 50“, rekla je Kejti Oting, 29-godišnjakinja u San Dijegu. Dodala je da ako 65-godišnjak radi i nije spreman da ode zato što hoće da ima bolju penziju, niko ga neće zameniti iako ima onih koji su spremni da preuzmu njegov posao.

Stanovništvo koje stari, rast troškova zdravstvene nege i finansijska neizvesnost posle velike recesije doprinose, kako se veruje, tome da je radna snaga u Americi sve starija.

Gotovo 20 odsto Amerikanaca starijih od 65 godina je prošle godine bilo zaposleno ili aktivno tražilo zaposlenje, dok ih je pre dve decenije bil gotovo upola manje, 12 odsto, po podacima Službe za statistiku rada.

Porast udela starijih radnika naveo je neke da poveruju da stariji blokiraju ekonomski rast time što ostaju u radnoj snazi.

Šezdeset odsto Amerikanaca starijih od 60 godina da je ta tendencija zapravo dobra za ekonomiju, a to mišljenje deli upola manje Amerikanaca mladjih od 30 godina.

Oko trećine Amerikanaca mladjih od 50 godina koji su primetili taj trend na svom radnom mestu, veruje da starija radna snaga ima negativan uticaj na njihove karijere.

Stiv Burghart, 74-godišnji profesor socijalnog rada na Univerzitetu Njujorka rekao je da je „mit“ da stariji ljudi sprečavaju mlade da dobiju posao koji žele, i da se tu radi o tome da se traži neko ko bi se okrivio za nejednakost ili neke druge ekonomske probleme.

Istraživanja daju pomešane rezultate o opštem uticaju starije radne snage na američku privredu.

Adam Ozimek, viši ekonomista u „Mudis Analitiks“, rekao je da su njegova ranija istraživanja nagoveštavala da porast broja starijih radnika može da uspori produktivnost i na kraju ukoči rast plata i drugih zaposlenih.

On medjutim kaže da malo dokaza ukazuje da prisustvo starijih radnika sprečava mladje zaposlene da dobiju unapredjenja, i rekao je da mnogi zaposleni koji bi prirodno napredovali i zamenili starije radnike nisu „milenijalci“ (rodjeni od polovine 1990-ih do prvih godina 21. veka) nego su to sada sredovečni pripadnici „Generacije X“ (rodjenih od početka 1960-ih do početka 1980-ih godina) koja je došla posle „bejbi bumersa“ (rodjenih 1946-1964.).

„U zabrinjavajućim vremenima mi tražimo žrtveno jagnje, a stariji ljudi su spremno žrtveno jagnje, posebno ako su primorni da izadju iz javnosti ili odu s radnog mesta“, rekao je Ešton Eplvajt, pisac iz Njujorka i aktivista u borbi protiv diskriminacije starih.

Ideja da stariji radnici oduzimaju poslove mladjim Amerikancima i sprečavaju ih da napreduju na korporativnoj lestvici na više i bolje plaćene položaje, nije nova, ali ekonomisti kažu da nema mnogo osnova u ekonomskoj realnosti.

„Što više stariji ljudi nastavljaju da rade, to takodje znači i da troše novac. I to trošenje pomaže da se izgradi bogata privreda koja vam daje radna mesta i mnogo šansi“, rekao je Endru Čemberlejn, glavni ekonomista u Centru za zapošljavanje Glasdor (Glassdoor).

Čemberlejn i Ozimek kažu da je moguće lakše poverovati da stariji zaposleni koče svoje mladje kolege kada se gleda privreda u malim razmerama. Na primer u jednoj kompaniji možda ima samo jedno mesto za šefa marketinga, i ako ta osoba reši da ostane do svoje 80. godine, zaposleni na nižim mestima mogu to da vide kao kočnicu za svoje napredovanje.

Oni ukazuju da je moguće da postoji sličan posao koji može da se dobije negde drugde u drugoj kompaniji ili drugom gradu, ali to bi zahtevalo pomeranje za koje mnogi zaposleni možda nisu spremni.

„Mislim da ljudi mešaju šanse unutar jedne kompanije prema opštem tržištu rada“, rekao je Čemberlejn.

Mnogi stariji zaposleni se mire sa činjenicom da će morati da nastave da rade da bi mogli ekonomski da izađu na kraj ili da zadrže sadašnji životni standard.

Mič Rotčild ima 61 godinu i živi i radi u Njujorku, i kaže da očekuje da će verovatno raditi dok ne umre. On kaže da je starija radna snaga manje ekonomski problem, a više finansijska realnost kojoj svi zaposleni svih godišta treba da se prilagode.

„Želeo sam da se skijam u Alpima od svoje četrdesete. Ali da li mislite da ću da prestanem da radim za godinu dana i da se oslonim na socijalno osiguranje narednih 20 godina? Neću“, rekao je on.