Anketa: Većina Evropljana smatra da su SAD u novom Hladnom ratu s Kinom i Rusijom

To su zaključci studije Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koja je zasnovana na anketi sprovedenoj u 12 država članica EU. Međutim, kako se navodi, više Evropljana veruje da je rukovodstvo EU u Briselu jedna strana u novom međunarodnom sukobu.

Dok varnice, koje su posledica uspostavljanja Aukusa, bezbednosnog pakta SAD, Britanije i Australije u zoni Indo-Pacifika, i dalje tinjaju i dok traju diksusije o podelama u zapadnoj alijansi, autori izveštaja su naveli da rezultati anketa ukazuju na „jasnu opasnost produbljivanja jaza između evropskog javnog mnjenja i javnog mnjenja u SAD“, piše Gardijan.

Oni su takođe ukazali na „diskonekciju“ između političkih ambicija Brisela i država članica EU, te su naveli da bi to moglo da osujeti efikasan evropski odgovor u slučaju eskaliranja tenzija s Kinom ili Rusijom.

„Evropska javnost smatra da je u toku novi Hladni rat, ali ona ne želi da ima ništa s tim“, rekao je Mark Leonard, jedan od autora studije i direktor ECFR. „Naše istraživanje ukazuje da se ’hladnoratovskim’ formulacijama rizikuje da se otuđe evropski birači.“

Ako se Vašington i Brisel pripremaju za „generacijsku borbu na nivou celog društva protiv autokratija u Pekingu i Moskvi“, mogli bi da otkriju da „iza sebe nemaju društveni konsenzus“, napisali su Leonard i Ivan Krastev, član odbora ECFR-a.

Rezultati ankete sprovedene u 12 zemalja pokazuju da 62 odsto ispitanika smatra da je u toku Hladni rat između SAD i Kine, a 59 odsto smatra da slične tenzije postoje između SAD i Rusije.

Samo 15 odsto anketiranih Evropljana veruje da je njihova zemlja u novom Hladnom ratu s Kinom, a 25 odsto s Rusijom. Stav da to nije tako je najzastupljeniji u Mađarskoj (91 odsto), Bugarskoj (80 odsto), Portugalu (79 odsto) i Austriji (78 odsto).

Više Evropljana, mada sa 31 odsto i dalje čine manjinu, smatra da je EU sada u sukobu s Kinom dok 35 odsto tvrdi suprotno. Oko 44 odsto je reklo da smatra da je EU sada u novom Hladnom ratu s Rusijom.

Autori studije su rekli da Evropljani možda „konačno priznaju zajedničku evropsku spoljnu politiku“ kada je reč o Kini i Rusiji i smatraju da je pre Brisel nego Vlade njihovih zemalja „najbolje pozicioniran da brani njihove ineterese i vrednosti“.

Oni su, međutim, ukazali da se „agresivnost“ Brisela kosi sa stavom u Evropi i da će „hladnoratovske“ formulacije najverovatnije pre odbiti nego što će da privuku birače. Biće potrebno da donosioci političkih odluka zagovaraju snažnu Atlantsku alijansu na novi način, dodali su.

„Za razliku od perioda prvog Hladnog rata, Evropljani ne vide neposrednu egzistencijalnu pretnju po evropsko susedstvo ili osećaj ideološke kohezije u okviru slobodnog sveta“, rekao je Leonard. „Političari više ne mogu da se uzdaju u tenzije s Rusijom i Kinom da bi ubedili izborno telo u vrednost snažne Atlantske alijanse. Potrebno je da umesto toga argumente zasnuju na evropskim interesima.“