Ankete javnog mnjenja potcenile su nivo podrške Donaldu Trampu na trećim uzastopnim američkim predsedničkim izborima. Umesto predviđene tesne trke s Kamalom Haris, republikanac je osvojio sve ‘swing’ države i uverljivo pobedio.
Stručnjaci tvrde da anketari nisu uspeli tačno predvideti utrke u saveznim državama u kojima su se rezultati značajno razlikovali od izbora 2020. godine, prenosi Hina.
“Nisu uspeli pružiti bitne informacije da je Tramp prodirao na sve strane”, rekao je Majkl Bejli, profesor političkih nauka na Univerzitetu Džordžtaun.
Više od 90 odsto američkih okruga glasalo je za republikanskog milijardera u većem broju nego 2020. godine, objavio je Njujork tajms, prenosi Al Džazira.
Ankete su predviđale neverovatno male razlike u trkama u sedam ključnih država koje odlučuju o rezultatu američkih izbora. Predviđalo se da će Tramp osvojiti pet od tih država s razlikom između jednog i tri postotna boda.
Bivši predsednik, međutim, na dobrom je putu da pomete svih sedam saveznih država.
“Tramp je, možda, bio blago potcenjen, ali mislim da su ankete bile prilično dobre, kolektivno – ovo nije bio veliki promašaj”, rekao je Kejli Kondik, politički analitičar sa Univerziteta Virdžinija.
“Ankete su sugerisale da Tramp ima pristojne šanse za pobedu. I on je pobedio”, dodao je.
Male margine
Učinak anketara pomno se pratio ove godine, nakon dva velika promašaja u nizu: nisu uspeli predvideti Trampovu pobedu 2016. i precenili su razliku kojom ga je predsednik Džo Bajden pobedio 2020. godine.
“Tramp je ovaj put potcenjen za otprilike dva postotna boda” u ključnim državama, rekao je Pedro Azevedo, voditelj američkog istraživanja javnog mnjenja u AtlasIntelu.
U Pensilvaniji je RealClearPolitics stavio republikanca u vođstvo za 0,4 postotna boda. Od srede je već imao dva postotna boda prednosti.
Ankete su Trampu u Severnoj Karolini predviđale prednost od 1,2 boda, a on je pobedio s tri boda više od Haris.
U Wisconsinu je potpredsednica dobila prednost od 0,4 boda, ali su rezultati pokazali da Tramp vodi s 0,9 bodova.
Nedostaci statističkog prilagođavanja
Glavni problem postoji još od dolaska Trampa na američku političku scenu pre desetak godina: deo njegovog biračkog tela odbija učestvovati u anketama, a kompanije nisu uspele tačno izmeriti njihov uticaj.
U najnovijim anketama koje je sproveo Njujork tajms s koledžom Sijena, “postojala je 16 odsto veća verovatnoća da će odgovarati beli demokrati umesto belih republikanaca”, napisao je analitičar podataka NYT-a i anketni guru Nejt Kon dva dana pre izbora.
Ta disproporcija porasla je tokom kampanje 2024, dodao je.
Iako su neki anketari pokušali nadoknaditi ove nedostatke statističkim prilagođavanjem, to očito nije bilo dovoljno.
“Očito su ankete značajno potcenile Trampov rast među hispanoameričkim biračima”, rekao je Azevedo, govoreći o Trampovim pobedama u Nevadi i Floridi koje su bile veće od očekivanih.
“To je bio slučaj i među belim biračima”, rekao je. Dodao je da je većina anketa očekivala da će Haris “poboljšati svoje rezultate” u ovoj demografskoj grupi, no Tramp je nadmašio predviđanja u ruralnim područjima.
Ajova je bila izvrstan primer za to. Prema anketi objavljenoj tri dana pre izbora, Haris je u repulikanskoj državi trebala pobediti s tri postotna boda prednosti. Na kraju je Tramp pobedio s jasnom razlikom od 13 postotnih bodova, rekao je Azevedo.
J. An Selzer, autorka te netačne ankete u Ajovi, rekla je da su razliku mogli napraviti birači koji su odlučivali u poslednji trenutak.
“Neodlučni su mogli izabrati Trampa u poslednjim danima kampanje nakon što su anketiranja završila”, rekla je Selzer za list Des Moines Register.
“Ljudi koji su već glasali, ali su odlučili da neće reći našim anketarima za koga su glasali, mogli su dati Trampu prednost”, dodala je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.