Tramp i Kamala HarisFoto: EPA-EFEJUSTIN LANE EPA-EFEBONNIE CASH

Glasači u SAD izlaze na birališta 5. novembra da bi izabrali svog novog predsednika.

Izbori su najpre bili revanš 2020, ali slika izmenila u julu kada je predsednik Džo Bajden završio svoju kampanju i podržao potpredsednicu Kamalu Haris, piše BBC.

Sada je veliko pitanje – da li će rezultat značiti drugi mandat Donalda Trampa ili prvu ženu predsednicu Amerike?

Ko vodi u nacionalnim anketama?

U mesecima koji su prethodili Bajdenovoj odluci da se povuče iz trke, ankete su stalno pokazivale da on zaostaje za bivšim predsednikom Trampom.

Hipotetički u to vreme, nekoliko anketa je sugerisalo i da Haris neće proći mnogo bolje.

Ali trka se zaoštrila nakon što je ušla u kampanju i razvila je malu prednost u odnosu na svog rivala u proseku nacionalnih anketa.

Haris je dostigla 47 odsto podrške tokom četvorodnevne konvencije svoje stranke u Čikagu, koju je završila 22. avgusta govorom u kojem je obećala „novi put napred“ za sve Amerikance.

Procenti su se od tada veoma malo pomerili.

Trampov prosek je takođe ostao relativno stabilan, kretao se oko 44 odsto, a nije bilo značajnog povećanja od kada ga je podržao Robert Kenedi, koji je okončao svoju nezavisnu kandidaturu 23. avgusta.

Iako su ove nacionalne ankete koristan vodič o tome koliko je kandidat popularan širom zemlje u celini, one nisu nužno tačan način da se predvidi rezultat izbora.

To je zato što SAD koriste sistem elektorskog koledža da izaberu svog predsednika, tako da osvajanje najviše glasova može biti manje važno od toga gde su dobijeni.

U SAD postoji 50 država, ali pošto većina njih skoro uvek glasa za istu stranku, u stvarnosti postoji samo nekoliko njih gde oba kandidata imaju šanse da pobede.

Ko pobeđuje u ključnim državama?

Trenutno su ankete veoma tesne u sedam država zbog čega je teško znati ko zaista vodi trku.

Ima manje državnih anketa nego nacionalnih, tako da imamo manje podataka za rad i svaka anketa ima marginu greške što znači da brojevi mogu biti veći ili manji.

Nedavne ankete pokazuju da postoji jedan ili manje od jednog procentnog poena koji razdvaja dva kandidata u nekoliko država. To uključuje Pensilvaniju, koja je ključna jer ima najveći broj elektorskih glasova u ponudi i stoga olakšava pobedniku da dostigne potrebnih 270 glasova.

Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin su svi bili uporišta demokrata pre nego što ih je Tramp pocrveneo na svom putu ka osvajanju predsedničkog mesta 2016.

Bajden ih je ponovo preuzeo 2020. i ako Haris može da uradi isto ove godine, ona je na putu da pobedi na izborima.

Na dan kada je Džo Bajden napustio trku tada je zaostajao za Trampom u proseku skoro pet procentnih poena u ovih sedam država na bojnom polju.

Možemo li verovati anketama?

U ovom trenutku, ankete pokazuju da su Kamala Haris i Donald Tramp unutar nekoliko procentnih poena jedan od drugog, kako na nacionalnom nivou, tako i u državama na bojnom polju – a kada je trka tako blizu, veoma je teško predvideti pobednike.

Ankete su potcenile podršku Trampu i 2016. i 2020. Anketne kompanije će pokušavati da reše taj problem na više načina, uključujući kako da njihovi rezultati odražavaju sastav biračke populacije.

Ta prilagođavanja je teško ispraviti i anketari i dalje moraju da nagađaju o drugim faktorima kao što je ko će se zaista pojaviti na glasanju 5. novembra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari