„Ovo je poziv za buđenje evropskim kreatorima politike“: Antievropski populisti na putu ka velikoj pobedi na izborima za EP

Ankete u svih 27 zemalja članica EU, u kombinaciji sa modeliranjem učinka nacionalnih partija na prošlim izborima za Evropski parlament, pokazuju da su radikalne desničarske stranke na putu da osvoje prvo mesto u devet zemalja, uključujući Austriju, Francusku i Poljsku.

Predviđeno drugo ili treće mesto u još devet zemalja, uključujući Nemačku, Španiju, Portugal i Švedsku, moglo bi po prvi put da proizvede većinsku desničarsku koaliciju u parlamentu demohrišćana, konzervativaca i poslanika radikalne desnice.

Analiza bi trebalo da „posluži kao poziv za buđenje evropskim kreatorima politike“, rekli su politikolozi Sajmon Hiks i Kevin Kaningem, koji su koautori izveštaja za Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).

Istraživači su rekli da su implikacije glasanja dalekosežne, tvrdeći da bi sledeći evropski parlament mogao da blokira zakone o evropskom zelenom dogovoru i da zauzme tvrđi stav prema drugim oblastima suvereniteta EU, uključujući migraciju, proširenje i podršku Ukrajini.

Domaće debate bi takođe mogle biti pogođene, rekli su, jačajući „osovinu rasta vlada koje pokušavaju da ograniče uticaj EU iznutra“: Mađarska, Italija, Slovačka, Švedska i, ako PVV Gerta Vildersa bude na čelu nove vlade Holandije.

Mogući povratak Donalda Trampa u SAD i desničarska koalicija usmerena ka unutrašnjoj koaliciji u Evropskom parlamentu mogli bi da dovedu do odbacivanja „strateške međuzavisnosti i… međunarodnih partnerstava u odbrani evropskih interesa i vrednosti“, upozorili su.

Projekcije su pokazale da glavne političke grupe u parlamentu – Evropska narodna partija desnog centra (EPP), socijalisti i demokrate levog centra (S&D), centristička Obnovimo Evropu (RE) i Zeleni (G/EFA) – svi gube evroposlanike.

Radikalnija levičarska grupa, a posebno populistička desnica, uključujući Grupu evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i krajnje desničarski Identitet i demokratija (ID), trebalo bi da izađu kao glavni pobednici, sa realnom mogućnošću ulaska prvi put u većinsku koaliciju.

Iako se čini da će EPP verovatno ostati najveća grupa, zadržati moć postavljanja dnevnog reda i odrediti izbor sledećeg predsednika Komisije, u izveštaju se tvrdi da će populisti, posebno iz radikalne desnice, imati veću reč nego ikada ranije.

Njihovi glasovi će imati najveću težinu u nekoliko država-članica osnivača, pokazuju ankete, s tim što će Braća Italije Đorđe Meloni povećati broj svojih poslanika u Evropskom parlamentu na 27, a Nacionalni skup Marine Le Pen na putu da osvoji rekordnih 25 mesta.

U Austriji se predviđa da će radikalna desna Partija slobode (FPO) udvostručiti svoj ukupan broj poslanika na šest, dok se u Nemačkoj čini da će krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) skoro udvostručiti svoju zastupljenost u parlamentu sa 705 mesta na 19.

Populističke evroskeptične stranke će verovatno biti prve u Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj i Slovačkoj, a na drugom ili trećem mestu u Bugarskoj, Estoniji, Finskoj, Nemačkoj, Letoniji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Švedska.

Kao rezultat toga, predviđa se da će ekstremno desničarska ID grupa dobiti još 40 mesta, odsnono ukupno 98, što je potencijalno čini trećom političkom snagom i otvara mogućnost koalicije „populističke desnice“ (EPP, ECR, i ID) sa 49 odsto poslanika u novom parlamentu, navodi se u izveštaju.

Ankete i modeliranje sugerišu pad trenutne koalicije „levog centra“ (S&D, G/EFA i levica) na 33 odsto sa 36 odsto od ukupnog broja, sa glavnom koalicijom „desnog centra“ (EPP, RE i ECR) padaju na 48 odsto sa 49 odsto.

Autori izveštaja napominju da bi uloga mađarske stranke Fides mogla biti kritična: trenutno nezavisna, stranka premijera Viktora Orbana bi mogla da osvoji 14 mesta i mogla bi – pridruživanjem nacionalno-konzervativnoj ECR – da postane treća najveća grupa.

Ako to bude, ECR i ID zajedno bi imali skoro 25 odsto evroposlanika, više nego EPP i S&D. U međuvremenu, predviđa se da će postojeća „super koalicija“ mejnstrim partija (EPP, S&D i RE) pasti sa 60 odsto poslanika na 54 odsto.

Autori izveštaja kažu da će najveće implikacije izmenjene geometrije parlamenta biti u politici zaštite životne sredine, gde su S&D, RE i levica osigurali napredak. To bi moglo osujetiti koaliciju za „akciju protiv klimatske politike“, rekli su oni.

Slično tome, alijansa centra i levog centra (RE, S&D, G/EFA, Levica, delovi EPP) koja je progurala mere vladavine prava, uključujući zadržavanje budžetskih plaćanja, protiv Mađarske i Poljske, možda više neće biti, navodi se u izveštaju.

Autori su pozvali kreatore politike da ispitaju trendove koji pokreću trenutne obrasce glasanja u Evropi i da razviju jasne narative koji se bave neophodnošću globalne Evrope u sve napetoj i opasnijoj geopolitičkoj klimi.

„Izbori u junu, za one koji žele da vide globalniju Evropu, trebalo bi da se odnose na očuvanje i unapređenje pozicije EU“, rekao je Hiks, specijalista za komparativnu politiku na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci.

„Kampanje građanima treba da daju razlog za optimizam. Oni treba da govore o prednostima multilateralizma. I trebalo bi da jasno govore o ključnim pitanjima koja se odnose na demokratiju i vladavinu prava, da su oni, a ne oni sa političke margine, ti koji su u najboljoj poziciji da zaštite osnovna evropska prava“.