Antipod ozloglašenim “vagnerovcima”: Šta je Mocart grupa i koji je njen zadatak u Ukrajini

Dok se borbe na istoku Ukrajine nastavljaju, vojnici u Donbasu trpe velike gubitke u žestokim artiljerijskim bitkama.

Ukrajinski profesionalni vojnici su ozbiljno iscrpljeni, a na prve linije fronta dolaze novi regruti, od kojih mnogi imaju zapanjujuće malo obuke.

Regruti koji su trenutno na obuci uče kako da rukuju raznovrsnom opremom i oružjem različitih profila.

Starosti između ranih 20-tih i srednjih 50-tih godina, ovi muškarci su na različitim nivoima fizičke spremnosti.

“Jedan od deset njih je bio u vojsci pre rata i imaju veoma malo formalne obuke”, objašnjava za Gardijan Endi Milburn, osnivač Mocart grupe, nove privatne kompanije za bezbednost koja obučava ukrajinske vojnike.

Milburn, penzionisani pukovnik marinaca koji je proveo 31 godinu u američkoj vosci, je okupio volontere stručnjake kako bi obučavali civile koji se bore u ukrajinskim odbrambenim snagama koje brane svoju zemlju.

Mocart grupa trenutno ima sedište u Donbasu, a čini je između 20 i 30 volontera iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Irske i drugih zapadnih zemalja.

Ime Mozart grupa skovali su njeni članovi kao muzičku referencu na ozloglašenu Vagner grupu, rusku paravojnu organizaciju koja se često opisuje kao privatna vojska Vladimira Putina.

Milburn kaže da je u početku “bio pomalo ambivalentan prema ovom imenu”, ali da je “ono sada postalo brend”.

Od 2014. godine Vagner grupa operiše u nestabilnim, siromašnim zemljama, uključujući Siriju, Libiju i Centralnoafričku republiku, štiteći ruske interese uz malo obzira prema ljudskim pravima ili međunarodnom zakonu.

“Nisam želeo da nas povezuju ili porede sa Vagner grupom. Ono što mi radimo je potpuno različito, suprotno njima”, objašnjava Milburn.

Mocart grupu većinom finansiraju američki privatni donatori i čine je pažljivo odabrani reguruti, a grupa takođe isporučuje humanitarnu pomoć, uključujući sanitarne proizvode i hranu, na prve linije fronta i izvlači ranjive ljude iz visokorizičnih područja borbi.

Ukrajinski vojnici dobijaju ubrzane petodnevne ili desetodnevne kurseve rukovanja oružjem, gađanja, manevrisanja i taktika na bojnom polju, za koje bi u idealnim uslovima trebalo šest meseci da se savladaju.

Članovi Mocart grupe koji vode obuke sa regrutima komuniciraju preko dva prevodioca, za šta Milburn kaže da nije dovoljno, te da pokušavaju da dođu do još njih.

“Još se nisam borio na prvoj liniji fronta, ali smo branili pozicije koje su napadane bombama i raketama”, rekao je za Gardijan tokom vežbi gađanja 42-godišnji ukrajinski vojnik, koji se identifikovao samo pod nadimkom Bison, obučen u polovno britansko kamuflažno odelo sa junion džek zastavom na rukavu.

Bison, mašinski inženjer iz Dnjepra, je kupio lovačku pušku kada je rat počeo, kako bi vežbao gađanje, a sada radi kao vojni bolničar.

“Završio sam taktički kurs medicine nakon što sam preživeo težak pad sa bicikla. Rekao sam im to i oni su me postavili za bolničara”, kaže on.

“Samo jedan od njih 40 u grupi je podesio nišan svog oružja pre nego što su počele vežbe gađanja. A to je prva stvar koju morate da uradite”, priča Milburn.

Ukrajinski vojnici prolaze obuku u blizini prvih linija fronta pošto njihovi komandanti ne mogu da rizikuju da oni budu daleko od bojnog polja previše dugo u slučaju da Rusi napreduju.

“Idealno, u grupama za obuku bi bilo po 100 do 200 ljudi istovremeno, ali oni ne mogu da priušte sebi da povuku toliko njih sa pozicija”, objašnjava on.

“Ovde se stvari odvijaju unazad: ne idete prvo u borbu da bi se posle vratili na obuku”, naglašava Dejten, koji je proveo 23 godine u irskoj vojsci, služeći u zemljama među kojima su Sirija i Kosovo, a pridružio se Mocart grupi u maju.

“Ukrajinska vlada ne želi da prizna da većina njenih vojnika nema pravu obuku. Ali oni se bore protiv Rusa koji, srećom, takođe nisu obučeni”, dodaje on.

Kako kaže, američki i zapadni sistemi naoružanja i vojne opreme se ne koriste na pravilan način pošto ukrajinski vojnici nisu obučeni za to, a zbog toga postoji opasnost da ovo oružje bude oštećeno ili uništeno, tako da je obuka veoma važna.

“Ali, nedostatak iskustva ovi vojnici nadoknađuju entuzijazmom i odlučnošću. Oni imaju pozitivan stav, slušaju, pažljivi su i, pre svega, imaju sjajan smisao za humor”, zaključuje Milburn nadgledajući obuku.