Antiratnom aktivisti iz Rusije Vladimiru Volohonskom odbijen privremeni boravak u Srbiji

Volohonski je opozicioni političar iz Sankt Petersburga, a u Srbiju je stigao u maju 2022, posle pritisaka i progona u svojoj zemlji, gde je kao stranac imao dozvolu za privremeni boravak.

Rusko demokratsko društvo ocenjuje da je takva mera „nastavak nezakonitog pritiska na rusku antiratnu zajednicu u Srbiji“.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija nisu odgovorili na hitan upit RSE o razlozima da se Volohonskom odbije privremeni boravak u Srbiji.

Ovo je drugi sličan slučaj u manje od dve nedelje, u kojima vlasti u Srbiji izriču mere članovima te nevladine organizacije, koja se protivi režimu Vladimira Putina i ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Prethodno je drugom suosnivaču Ruskog demokratskog društva, Petru Nikitinu, bio odbijen ulazak u Srbiju, a posle dva dana čekanja na beogradskom aerodromu pušten je u državu 14. jula.

Oba događaja dovode se u vezu sa Bezbednosno-informativnom agencijom na čijem je čelu Aleksandar Vulin, koji je od 11. jula pod američkim sankcijama – pored ostalog, i zbog veza sa Rusijom.

Zašto je Volohonskom odbijen privremeni boravak?

Kako se navodi u saopštenju, zahtev da se Volohonskom odbije produžetak privremenog boravka u Srbiji prati obrazloženje Bezbednosno-informativne agencije.

BIA se, kako se dodaje, izjasnila da postoje bezbednosne smetnje da se Volohonskom produži boravak, odnosno da njegov boravak u Srbiji predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik“.

„Kao što je bio slučaj sa Petrom Nikitinom, Vladimir Volohonski nijednom nije bio pozvan na razgovor u BIA ili policiju, pri čemu mu nije dat rok za napuštanje zemlje, niti je pokrenut zakonski postupak za prekidanje prava na boravak“, saopštilo je društvo.

Rusko demokratsko društvo je ocenilo da odluka protiv Volohonskog predstavlja „grubo kršenje“ Ustava, zakona i međunarodnih obaveza Republike Srbije.

„Poziv na navodno postojanje ‘neprihvatljivog bezbednosnog rizika’ bez ikakvog objašnjenja, nije ništa drugo no zloupotreba državne vlasti koja se danas vrši nad nama, a sutra možda i nad bilo kojim stanovnikom Srbije čiji stavovi se ne sviđaju bezbednosnim službama zemlje“, ističe se u saopštenju.

Društvo je zatražilo i zaštitu od „progona ruskih državljana u Srbiji zbog njihovih mišljenja“.

Mere protiv antiratnih aktivista nakon sankcija SAD Putinu

Do mera protiv članova Ruskog demokratskog društva, došlo je nakon što su Sjedinjene Američke Države 11. jula uvele sankcije protiv direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Kao jedan od razloga za sankcije, pored navoda o umešanosti u korupciju i trgovinu drogom, SAD su navele i Vulinove veze sa Rusijom.

Vulinova dela SAD su nazvale „destabilizirajućim, koja su omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu“.

Vulin, poznat po svojim bliskim odnosima sa Moskvom, te kontakte nije prekinuo ni nakon što je Rusija započela invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022.

Evropska unija je uvela više paketa sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Srbija se do danas nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji, uprkos mnogobrojnim pozivima.