Foto: EPA/ALAA BADARNEHBiljka duvana neraskidivo je povezana sa povešću čovečanstva – danas ovu supstancu koristi preko milijardu ljudi širom sveta, a najnovije istraživanje pokazalo je da ta navika datira još iz kamenog doba.
Pronalazak ugljenisanih semenki na jednom drevnom ognjištu koje su koristili lovci-skupljači u današnjoj Juti ukazuje da su ljudi koristili duvan pre više od 12.000 godina, što je 9.000 godina ranije nego što se prethodno smatralo i mnogo pre nego što je poljopivreda postala rasprostranjena u Americi.
“Duvan je zasigurno imao veći uticaj na globalne obrasce u istoriji nego bilo koja druga psihoaktivna supstanca, ali o tome kolika je dubina njegovog uticaja se naširoko raspravlja”, navodi se u zaključku istraživanja.
Kako prenosi Si-En-En, direktor Far vestern centra za antropološka istraživanja Deron Djuk kaže da je ognjište Višbon kod Velikog slanog jezera u Juti otkriveno prilikom rutinskih arheoloških ispitivanja.
“Izgledalo je kao mala crna mrlja na otvorenim blatnim površinama Velikog slanog jezera”, kaže Djuk, vodeći autor studije o duvanu koja je objavljena u naučnom časopisu “Nature Human Behaviour”.
Djuk i njegove kolege su podrobno istražili to mesto, koje je bilo okruženo kamenim artefaktima i kostima.
Botaničar u timu je primetio semenke kada su se vratili u laboratoriju. One su bile previše male da bi direktno mogla da im se odredi starost, ali tri uzorka uglja iz ognjišta ukazuju da su ljudi iz kamenog doba zapalili vatru pre oko 12.300 godina.
U to vreme, ovo područje je bilo dovoljno vlažno da bi privuklo divlje životinje i ljude koji su ga nastanili.
Vrhovi koplja napravljeni od opsidijana koji su pronađeni na ognjištu ukazuju da su ljudi prelazili velike razdaljine loveći na veliko.
Nikotin dolazi iz biljke duvana, koja je poreklom iz Amerike i urođenici su je zbog psihoaktivnih svojstava koristili mnogo pre nego što su evropski doseljenici stigli i preneli tu praksu u Evropu.
Naučni tim je odbacio mogućnost da je pronađeno seme duvana dospelo do ognjišta prirodnim putem, bilo kroz sadržaj stomaka životinja čije su kosti pronađene na licu mesta ili kao rezultat upotrebe biljke duvana za paljenje vatre.
Djuk kaže da su oba scenarija malo verovatna. Biljke duvana su otrovne i ne jedu ih ni ptice ni druge životinje.
Osim toga, objašnjava on, duvan ne raste u vlažnom zemljištu, tako da je morao biti donesen sa nekog drugog mesta, a ova biljka nema dovoljno drvenastih delova koji su neophodni da se zapali dobra vatra.
Seme duvana ne sadrži nikotin, ali njegovo prisusvo na ognjištu ukazuje da su ljudi koristili druge delove biljke koji imaju efekat intoksikacije – listove i stabljike.
Autori studije smatraju da su ljudi žvakali duvan, a zatim pljuvali semenke u vatru.
Postoji i mogućnost da su ljudi pušili duvan – pre ovog novog otkrića, ostaci nikotina na lulama pokazali su da su najstariji korisnici duvana živeli u Severnoj Americi pre oko 3.000 godina.
Rezultati istraživanja pokazali su da su ljudi koristili duvan hiljadama godina pre nego što je on počeo da se uzgaja.
Djuk kaže da je verovatno da su se ljudi “igrali sa biljkama” koje su im bile od koristi milenijumima pre nego što se pojavila poljopivreda.
“Kako ja posmatram stvari, intoksikanti su nezamenjivi u životu. Ljudi naširoko uživaju u tim stvarima – pomislite samo na svoju jutarnju šoljicu kafe. Nema razloga da i ljudi u prošlosti to nisu činili”, zaključuje Djuk.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
