Anu Frank je možda izdao notar Jevrejin, tvrdi autorka nove knjige

Van den Berg je možda otkrio sklonište porodice Frank da bi spasio svoju porodicu, sudeći po šestogodišnjoj istrazi detaljno opisanoj u novoj knjizi koja će sutra biti objavljena „Izdaja Ane Frank“ (The Betrayal of Anne Frank) kanadske autorke, prenose izraelski mediji.

Slučaj protiv Van den Berga, koji je preminuo 1950. godine, podržavaju dokazi, uključujući anonimnu poruku poslatu Aninom ocu Otu posle Drugog svetskog rata, u kome se notar identifikuje kao izdajnik, objavili su danas holandski mediji.

U kući Ane Frank, pretvorene u muzej, Frans presu je rečeno da su rezultati istrage, predvođene penzionisanim detektivom FBI Vinsentom Pankokom (Vincent Pankoke) „fascinantna hipoteza“, ali da je potrebna dalja istraga.

Tajno sklonište Ane i njene porodice, gde su se skrivali dve godine, otkriveno je u raciji nacista 4. avgusta 1944. godine.

Ime Van den Berga je ranije privlačilo malo pažnje dok nije došlo do izražaja tokom istrage u kojoj su korišćene moderne tehnike, uključujući veštačku inteligenciju.

Lista osumnjičenih svela se na četiri imena, uključujući Van den Berga, osnivačkog člana Jevrejskog saveta. Nacisti su primorali Jevreje da osnuju taj savet za organizovanje deportacija.

Van den Berg je uspeo da se izjasni kao nejevrejin, utvrdio je Pankok, ali je kasnije posle jednog poslovnog spora ponovo preimenovan u Jevrejina.

U to vreme je obavljao dužnost notara u prisilnoj prodaji umetničkih dela istaknutim nacistima, poput Hermana Geringa, i koristio adrese skloništa kao formu životnog osiguranja za svoju porodicu.

Istražitelji su pronašli da je najpre uspeo da izbegne da njegova porodica bude transportovana u logor, ali je to poništeno u vreme izdaje porodice Frank.

Autorka knjige Salivan je rekla da je Van den Berg bio dobro poznati notar, jedan od šest jevrejskih notara u Amsterdamu u to vreme, te da je u Holandiji notar advokat visokog profila.

Van den Berg je bio poštovan i pomagao jevrejskim izbeglicama i pre rata kada su bežali iz Nemačke.

U anonimnoj poruci nije identifikovan Oto Frank, već samo piše „vaša adresa je izdata“.

Van den Berg je bio u stanju da nabavi adrese Jevreja koji se kriju, ali uz adrese nije bilo imena, ni garancija da su oni još uvek tamo.

To je ono što je on predao Nemcima da spasi svoju kožu i svoju porodicu, rekla je Salivan, označivši ga tragičnom ličnošću.

Posle racije porodica Frank je deportovana i Ana i njena sestra su umrle u logoru Bergen Belsen naredne godine.

Njen otac je kasnije objavio dnevnik koji je prodat u 30 miliona kopija.

Ronald Leopold, direktor Kuće Ane Frank, upozorio je da još nema odgovora na pitanja o anonimnoj poruci, te da bi trebalo biti vrlo obazriv kada se neko proglašava izdajnikom Ane Frank, ukoliko, kako je rekao „niste 100 ili 200 odsto sigurni u to“.