AP: Blinken u nedelju u Kini, visok ulog, rastuća napetost i mali izgledi za proboj

Blinken će biti najviši američki zvaničnik koji je posetio Kinu otkako je predsednik SAD Džozef Bajden preuzeo dužnost, i prvi državni sekretar koji je posetio Kinu u poslednjih pet godina.

Ipak, izgledi za bilo kakav značajan napredak u vezi sa najneugodnijim pitanjima sa kojima se suočavaju dve najveće ekonomije planete su slabi, jer su veze među njima godinama sve opterećenije. Netrpeljivost i optužbe su stalno eskalirali zbog niza nesuglasica koje imaju implikacije na globalnu sigurnost i stabilnost.

Blinken stiže u Peking u nedelju na dvodnevne razgovore. On očekuje da će se u nedelju sastati sa ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom, visokim diplomatom Vang Jijem i verovatno s kineskim predsednikom Si Đinpingom u ponedeljak, prema američkim zvaničnicima.

Bajden i Si pristali su na Blinkenovo putovanje na sastanku prošle godine na Baliju. Trebalo je da bude u februaru ove godine, ali je odloženo zbog diplomatskih i političkih nesuglasica izazvanih otkrićem, kako SAD kažu, kineskog špijunskog balona koji je leteo preko Sjedinjenih Država i koji je oboren.

Lista neslaganja i potencijalnih tačaka sukoba je dugačka: od trgovine s Tajvanom, stanja ljudskih prava u Kini, do Hong Konga i demonstracije kineske vojne sile u Južnom kineskom moru, sve do ruskog rata u Ukrajini.

Američki zvaničnici su pre Blinkenovog odlaska iz Vašingtona u petak rekli da će pokrenuti to sve, iako nijedna strana nije pokazala sklonost da odstupi od svojih pozicija.

Neposredno pre odlaska Blinken je naglasio važnost uspostavljanja i održavanja boljih komunikacija SAD i Kine. SAD žele da budu sigurne da „konkurencija koju imamo sa Kinom ne pređe u sukob“ zbog nesporazuma koji se mogu izbeći, rekao je on novinarima.

Bajden i Si su se obavezali da će poboljšati komunikaciju „da možemo da budemo sigurni da komuniciramo što je moguće jasnije kako bismo izbegli moguće nesporazume i sporove“, rekao je Blinken u petak.

Si je ponudio nagoveštaj moguće spremnosti da se smanji napetost, rekavši u petak na sastanku sa suosnivačom korporacije Majkrosoft Bilom Gejtsom da Sjedinjene Države i Kina mogu da sarađuju kako bi „naše dve zemlje bile na dobitku“.

„Verujem da temelj kinesko-američkih odnosa leži u ljudima“, rekao je Si Gejtsu. „U sadašnjoj situaciji u svetu možemo da sprovodimo razne aktivnosti od koristi za naše dve zemlje, narod naših zemalja i čitav ljudski rod“, ocenio je predsednik Kine.

Bajden je u subotu rekao novinarima u Beloj kući da se nada da će se u narednih nekoliko meseci ponovo sastati sa Sijem i razgovarati o „legitimnim razlikama koje imamo, ali i o tome kako… da se složimo“. Šanse bi mogle biti na skupu Grupe 20 u septembru u Nju Delhiju i na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u novembru u San Francisku čiji su domaćini Sjedinjene Države.

Od otkazivanja Blinkenovog putovanja u februaru, bilo je nekih angažmana na visokom nivou. Šef CIA Vilijam Berns otputovao je u Kinu u maju, dok je kineski ministar trgovine otputovao u SAD, a Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan sastao se sa Jiem u Beču u maju.

Ali u međuvremenu je bilo rafala ljutite retorike sa obe strane o Tajvanskom moreuzu, njihovim širim namerama u Indo-Pacifiku, o odbijanju Kine da osudi Rusiju zbog njenog rata protiv Ukrajine i navoda SAD iz Vašingtona da Peking pokušava da pojača svoje sposobnosti za nadzor širom sveta, uključujući i Kubu.

Ovog meseca je kineski ministar odbrane odbio zahtev američkog ministra odbrane Lojda Ostina za sastanak na marginama bezbednosnog simpozijuma u ​​Singapuru, što je bio znak stalnog nezadovoljstva.

Ostin je u petak rekao da je uveren da će se on i njegov kineski kolega sastati „u nekom trenutku, ali još nismo do toga stigli“.

Podvlačeći da je situacija loša, Kina je , kao „nategnut i neprofesionalan“ odbacila izveštaj američke bezbednosne firme o tome da su hakeri povezani s Kinom izveli napade na stotine javnih službi, škola i drugih meta širom sveta.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova ponovio je optužbe da Vašington sprovodi hakerske napade i požalio se da industrija sajber bezbednosti retko izveštava o njima.

To je bilo posle slične replike ranije ove nedelje kada je Kina rekla da je Ćin u telefonskom razgovoru sa Blinkenom pozvao Sjedinjene Države da poštuju „ključne zabrinutosti Kine“, kao što je pitanje samouprave Tajvana i „prestanu da se mešaju u unutrašnje stvari Kine, i prestanu da pozivajući se na konkurenciju štete suverenitetu, bezbednosti i interesima razvoja Kine“.

U međuvremenu, savetnici za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, Japana i Filipina su u petak imali prvi zajednički sastanak na kojem su se složili da ojačaju saradnju svojih država u odbrani, delom da bi se suprotstavili rastućem uticaju i ambicijama Kine.

To se poklapa s tim što je Bajdenova administracija potpisala sporazum s Australijom i Velikom Britanijom da australija nabavi podmornice na nuklearni pogon, dok pritom Kina ubrzano radi na proširenju svog diplomatskog prisustva, posebno u Indijskom okeanu i ostrvskim državama Tihog okeana, gde je otvorila ili je planira otvaranje najmanje pet novih ambasada tokom sledeće godine.

Taj sporazum je deo 18 meseci starog nuklearnog partnerstva pod nazivom AUKUS – za Australiju, Veliku Britaniju i Sjedinjene Države.

Govoreći pre Blinkenovog odlaska, dva američka zvaničnika su umanjila nadu u veliki napredak i naglasila da je cilj putovanja bio da povrati osećaj smirenosti i normalnosti u kontaktima na visokom nivou.

„Dolazimo u Peking sa realističnim, samouverenim pristupom i iskrenom željom da upravljamo konkurencijom na najodgovorniji mogući način“, rekao je Danijel Kritenbrink, najviši američki diplomata za istočnu Aziju i Pacifik.

Kurt Kembel, vrhunski stručnjak za Aziju u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je da „intenzivna konkurencija zahteva intenzivnu diplomatiju ako želimo da upravljamo napetošću. To je jedini način da razjasnimo pogrešne percepcije, da signaliziramo, komuniciramo i radimo zajedno tamo gde i kada se naši interesi poklope“.