Foto: EPA-EFE/PETER FOLEYEvropski saveznici u NATO povećavaju svoju vojnu potrošnju, baš kao što je Donald Tramp želeo. Oni ukazuju na zajedničke interese, kao što je zabrinutost oko Kine. Oni stvaraju radna mesta u SAD kupujući američko oružje.
Nije jasno šta bi Tramp uradio u vezi sa učešćem SAD u NATO ako bude izabran. On je odbacio pitanja novinara iako ga je predsednik Džozef Bajden nazvao „pretnjom“ toj 75-godišnjoj zapadnoj vojnoj alijansi.
Ali evropski lideri su zabrinuti. Sa Rusijom koja intenzivira raketne napade na gradove u Ukrajini, stanjem demokratije u srcu Evrope, bitka za zadržavanje SAD u NATO je mnogo više od političke igre za evropske partnere. Za neke je to egzistencijalno.
„Ako Ukrajina izgubi, moja zemlja je sledeća. To je jasno“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis ove nedelje tokom samita NATO u Vašingtonu.
Njegova vlada povećava porez da bi održala korak sa hitnim naporom koji deli većina evropskih članica NATO, da ojača vojne kapacitete kao odgovor na ruski rat u Ukrajini.
Na samitu je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg istakao da su saveznici primili Trampovu poruku, pri čemu rekordan boj članica – 23 od 32 sada troši najmanje dogovorenih dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda na vojsku.
„SAD su shvaćene. Saveznici su reagovali“, izjavio je Stoltenberg kao odgovor na jedno od mnogih pitanja o mogućem Trampovom povlačenju SAD iz NATO.
Stoltenberg i većina drugih su ranije rekli da je u velikoj meri ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvala izdatke članica NATO za bezbednost u Evropi. Zaista, 2021. godine samo šest saveznika je ispunilo cilj potrošnje.
Poruka iz Evrope koja poziva da država s najvećom vojskom i ekonomijom ostane angažovana je da su SAD dobre za evropske saveznike i NATO. A NATO i evropski saveznici su dobri za SAD. A Evropa koja je sigurna i stabilna je odlično tržište za SAD.
„Odbrana Evrope nije samo odbrana vezana za vrednosti – ona to jeste, to je savez, to je demokratija, to su vrednosti. Ali, znate, to je i posao“, rekao je Jacek Sieviera, šef poljskog biroa za nacionalnu bezbednost, u intervjuu za Asošijeted pres pre samita.
Litvanski ministar odbrane Laurinas Kasčiunas naveo je prioritete koje bi njegova zemlja delila sa Trampom ako se vrati u Belu kuću: da evropsku odbranu učini samopouzdanjom, kupuje više američkog oružja i tako stvara više posla za američku industriju oružja, suočavajući se sa uočenom bezbednošću pretnje Zapadu iz Kine, i sankcionisanje Irana.
„Tramp sklapa dogovore“, rekao je Kašjunas tokom panel diskusije na samitu. „Mislim da bi trebalo da sednemo, da se smirimo i ako on pobedi, da se dogovorimo“.
S obzirom na to da su izbori u SAD neizvesni posle Bajdenovog lošeg učinka u TV-debati s Trampom i borbe da bi dokazao da je sposoban da služi još četiri godine, evropski zvaničnici moraju da održe delikatnu ravnotežu. Oni javno naglašavaju da će raditi sa onim ko pobedi na novembarskim izborima, ne želeći da izgleda kao da utiču na politiku SAD govoreći da su zabrinuti za Trampa ili da uvrede Bajdena tako što se otvoreno pripremaju za još jedno Trampovo predsedništvo.
Tramp je izazvao uzbunu govoreći s divljenjem o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, čak je nazvao njegovu invaziju na Ukrajinu „genijalnom“ i omalovažavajući NATO, pakt o međusobnoj odbrani potpisan 1949. godine kada se Zapad suočio sa Sovjetskim Savezom u Hladnom ratu.
Američki predsednici i poslanici, uključujući i Bajdena, decenijama su upozoravali Evropu, posebno kada je evropska vojna potrošnja opala posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, da mora da učini više da bi podelila finansijsku i vojnu odgovornost u NATO-u.
Ali Tramp je sve češće i glasnije upozoravao i tokom tekuće kampanje pretio da će pozvati Rusiju da napadne NATO saveznike koji ne troše dovoljno na svoju vojsku.
„Samo želim da plate svoje račune. Mi (SAD) štitimo Evropu. Oni nas veoma loše iskorišćavaju“, rekao je Tramp za Foks Njuz Radio ove nedelje dok su se Bajden i lideri NATO okupili u Vašingtonu. On je priznao da su evropski rashodi za odbranu, u stvari, naglo povećani.
Iako ne tako otvoreno kao mađarski lider Viktor Orban, koji je posetio Trampa u Mar-a-Lagu odmah posle samita NATO, evropski zvaničnici rade na izgradnji odnosa sa Trampovim taborom, kažu bivše diplomate.
Evropski zvaničnici svrstavaju u svoje posete i fabrike u američkim gradovima koje proizvode oružje koje njihove zemlje kupuju ili ubacuju tu temu u svoje razgovore, naglašavajući svoj doprinos američkoj ekonomiji.
Sivijera, poljski bezbednosni zvaničnik, seća se Trampovog prvog mandata kao prosperitetnog za Poljsku. Tada je njegova vlada počela da ulaže velika sredstva u američko oružje, uključujući HIMARS raketne sisteme, sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane Patriot, borbene avione F-35 i tenkove Abrams.
„Predsednik Tramp je bio u pravu kada nas je napadao“, rekao je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski na skupu u Vašingtonskom istraživačkom centru u petak. „Dakle, verovati u ono gde se verovati mora. Bar delimično je tako“.
Na kraju krajeva, rekao je Danijel Frid, bivši američki ambasador u Poljskoj, sada u istraživačkom centru Atlantskog saveta, Tramp „voli da bude pobednik“.
„Ako Tramp preuzme zasluge i na taj način nastavi američku podršku NATO zato što ga je spasao, pozvao bih Evropljane da to prihvate“, rekao je Frid.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
