AP: Istaknut govor predsedavajućeg Predsedništva BIH u UN

U tekstu su citirani delovi izlaganja predstavnika Gane, Kazahstana, Bosne i Hercegovine, Moldavije, Poljske, Ukrajine i Slovačke.
„Osećamo ne samo užas gledajući takvo namerno razaranje gradova i mesta u Evropi 2022. Ovaj rat osećamo direktno u našim životima u Africi“, rekao je u sredu predsednik Gane Nana Ado Dankva Akufo-Ado.

„Svaki metak, svaka bomba, svaka granata koja pogodi metu u Ukrajini, pogađa naše džepove i naše privrede u Africi“, dodao je.

Ističu da je bilo malo govora koji su isključili bilo kakvo spominjanje sukoba, ali rat je odjeknuo čak i bez direktnog spominjanja.

Kasim-Džomart Tokajev, predsednik Kazahstana, nikada nije ispustio spominjanje reči „Ukrajina“ ili „Rusija“, ali je napravio nekoliko naizgled oštrih aluzija.

Započeo je svoje primedbe oslikavanjem turobne slike sveta katapultiranog u „novo, sve gorče razdoblje geopolitičkog sukoba“ koje je iznjedrilo „perspektivu upotrebe nuklearnog oružja“.

„Samo nekoliko sati kasnije, ruski predsjednik Vladimir Putin, koji nije prisustvovao radu Generalne skupštine UN-a, izjavio je da neće oklevati upotrebiti nuklearno oružje za odbranu teritorija svoje zemlje“, navodi AP.

Tema teritorijalnog suvereniteta odjekivala je i u drugim govorima, jer su se zemlje koje su se suočile s povredama pozivale na vlastite traume ili navodile sudbinu Ukrajine kao strah.

„Ni u Bosni i Hercegovini ne smemo ćutati. To dugujemo našim živim sećanjima na strahote rata i agresije“, kazao je u sredu Šefik Džaferović, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine.

„Sistem Ujedinjenih nacija nije bio u stanju sprečiti ili zaustaviti rat u mojoj zemlji u razdoblju između 1992. i 1995. Nažalost, to se ponovilo s Ukrajinom“, dodao je,

Autori navode da se Rusiju već dugo otpužuje da pokušava ponovo destabilizovati Balkan, uključujući Bosnu i Hercegovinu. Dodaju da je Džaferovićev govor stigao dan nakon što se Putin sastao sa saparatističkim liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom.

Isto tako moldavska predsednica Maja Sandu pozvala je na „potpuno i bezuslovno povlačenje ruskih trupa“ iz Pridnjestrovlja.
„Poljska je ukrajinski saveznik koji je primio najviše izbeglica, a predsednik Andržej Duda je u svom govoru u utorak 34 puta spomenuo tu zemlju“, navodi AP.

„Ne smemo zaboraviti one koji pate“, rekao je Duda.

„Setimo se da je šest meseci ruske agresije u Ukrajini donelo najveću humanitarnu krizu u Europi od Drugog svetskog rata“, istakao je.

Ali Duda je takođe istakao kako je Ukrajina privukla pažnju sveta dok mnoge druge važne krize izvan Evrope nisu.

„Jesmo li bili jednako odlučni tokom tragedija Sirije, Libije, Jemena? Nismo li se vratili uobičajenom poslu nakon dve velike tragedije Demokratske Republike Kongo, ratova na rogu Afrike, i dok osuđujemo invaziju na Ukrajinu, dajemo li jednaku težinu borbenim plaćenicima koji žele destabilizirati Sahel i prete mnogim drugim državama u Africi?“; dodao je.
Autori ističu da je samo prvog dana Ukrajina spomenuta 150 puta u govorima lidera, uključujući i sekretara UN-a Antonija Guteresa.

Rat je bio provučen kroz celi njegov govor, dok je prelazio na njegove turobnije rezultate.

„Borbe su odnele hiljade života. Milioni su raseljeni. Milijarde širom sveta su pogođene“, rekao je.

U jedinom videoobraćanju Generalnoj skupštini, za koje je dobio posebno odobrenje, sam ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prozvao je sedam zemalja koje su glasale protiv njegovog izlaganja.

„Sedam, sedmorica koji se boje video obraćanja. Sedam koji na načela odgovaraju crvenim dugmetom, samo sedam“, rekao je Zelenski.

Slovačka predsednica Zuzana Čaputova rekla je da je dužnost drugih zemalja da se zalažu za Ukrajinu.

„Demokratski svet i svi mi moramo biti glas Ukrajine. Glas koji neće ćutati, glas koji će nastaviti svedočiti o zločinima Rusije u Ukrajini“, rekla je u utorak.

„Glas koji će se sećati i koji će delovati tako da niko više ne sme počiniti takve zločine“, dodala je.

Iako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio svojim govorom u svetskim medijima ga niko nije primetio niti zabeležio.

„Moj govor je izazvao pažnju zato što je drugačiji. Zato što se neko drznuo da kaže istinu. Meni su sinoć prišli šefovi misija najvažnijih zemalja sveta da mi čestitaju. Izašli su iz sale da bi me sačekali u delu iza govornice da čestitaju i da kažu da ovo nisu čuli u poslednjih 10 godina“, rekao je predsednik Srbije.