AP: Lokalni izbori test za demokratiju u Albaniji

Dok socijalistička vlada insistira na održavanju izbora, opozicija bojkotuje glasanje i kaže da će ga sprečiti.

Predsednik Albanije, blizak opoziciji, otišao je korak dalje odlažući izbore za jesen što vlada odbija.

„Nažalost, pokazujemo da je naša demokratija nezrela, slaba i korumpirana“, rekao je Skender Minkhozi, nezavisni analitičar. „Nismo u stanju da ostvarimo održivi dijalog i kompromise“, rekao je on.

Posle višemesečnih protesta opozicije, ponekad i nasilnih, postavljena je scena za napeto sučeljavanje u neđelju.

Sjedinjene Države, Evropska unija, druge međunarodne organizacije i velike zapadne sile više puta su pozivale opoziciju da izbegava nasilje i da se uključi u dijalog o izlasku iz političkog zastoja.

Iako je u poslednje vreme došlo do smanjenja nasilja, neredi se nastavljaju.

Lideri Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koji šalju 280 izbornih posmatrača, u petak su pozvali albanske političke lidere da pokažu uzdržanost, uključe se u „konstruktivni dijalog“ i osiguraju da izbori u nedelju budu mirni.

OEBS je dodao da bi „i počinioce i podstrekače nasilja trebalo smatrati zakonski odgovornim“.

Održavanje slobodnih i poštenih izbora postalo je „post-komunistička Ahilova peta“ u Albaniji, s redovnim izveštajima o nedostacima, nameštanju glasanja i nasilju.

Kretanje ka demokratiji smatra se ključnim za pokretanje pregovora o prijemu u EU te države koja je već članica NATO-a.

EU je ovog meseca odložila početak razgovora sa Albanijom, kao i sa Severnom Makedonijom, uprkos upozorenjima da bi odlaganje moglo da ugrozi reformske napore i stabilnost Balkana.

Glasanjem u nedelju bi trebalo da se izaberu predsednici opština i gradova, članovi opštinskih i gradskih veća i okružni parlamenti za naredne četiri godine.

Oko 3,5 miliona ljudi ima pravo glasa što je samo po sebi problem, jer Albanija ima samo 2,9 miliona stanovnika. Višak imena u biračkom spisku je iz ogromne mase iseljenika za koje nema načina da bi im se omogućilo da glasaju u inostranstvu, gde žive.

Za vođu opozicije Lulzima Bašu, šefa stranke desnog centra, Demokratske partije, međutim, birački spiskovi nisu pitanje broj jedan. On pokušava da prisili da se raspišu prevremeni parlamentarni izbori, tvrdeći da su u vladi rasprostranjeni korupcija, nameštanje glasova i veze s organizovanim kriminalom.

Demokrate zato bojkotuju glasanje.

Ranije u junu, predsednik Ilir Meta je objavio da otkazuje izbore, tvrdeći da će oni biti „nedemokratski“ bez učešća opozicije desnog centra.

U četvrtak je rekao da je glasanje odloženo i da će biti održano 13. oktobra.

Premijer Edi Rama iz vladajuće levičarske Socijalističke partije, međutim, i dalje insistira da se izbori održe u nedelju, po prvobitnom planu.

Rama optužuje opoziciju da pokušava da poremeti napore za pokretanje pregovora o članstvu u EU.

Vladajući socijalisti su pokrenuli dugotrajnu proceduru za smenjivanje šefa države, Mete, iako nemaju dvotrećinsku većinu koja im je za to potrebna u parlamentu, a i konačna reč u svakom slučaju je na Ustavnom sudu koji ne radi od prošle godine jer su sudije otpuštene.

Analitičar Minhozi kaže da opozicija nije uspela da obori premijera Ramu, ali je uspela da povredi imidž zemlje, nanela je štetu izborima, ali ih nije sprečila, te tako napeta situacija narušava pregovore sa EU i još više ugrožava demokratske standarde.

Baša insistira na tome da „neće biti izbora bez opozicije“, iako nije objasnio kako će izbori biti sprečeni.

On je, međutim, rekao da će građanske grupe širom zemlje „braniti demokratiju“.

Opozicija je pokušala da spreči pripreme za izbore u okruzima u kojima vlada. Pokušali su da unište izborni materijal i naredili da se glasačka mesta isele iz škola gde su bila do sada.

Opozicija za sada vlada u 27 okruga, dok vladajući socijalisti kontrolišu 34.

Zbog bojkota opozicije, kandidati Socijalističke partije neće imati protivnike u 35 okruga, a u drugima će im protivnici biti manje levičarske i partije desnog centra.

Procenjuje se da će zato na glasanju u nedelju fokus biti na na „logističkim, bezbednosnim i problemima javnog reda“, a ne na kandidatima i politici.

Oko 7.000 policajaca će biti na dužnosti 30. juna kada se negativno može završiti test imidža Albanije, njene ekonomije i političke klase, rekao je analitičar Minhozi.