AP: Političari bosanskih Srba negoduju zbog stavljanja poricanja genocida van zakona

„Nećemo živeti u zemlji u kojoj neko može da nametne zakon tako što će ga jednostavno objaviti na svojoj veb stranici“, rekao je u ponedeljak Milorad Dodik, srpski član zajedničkog Predsedništva BIH.

Dodik je, nastavlja AP, to rekao posle sastanka lidera svih političkih partija bosanskih Srba o tome što je u petak visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini Valentin Incko nametnuo izmenamu Krivičnog zakona BIH. Nametnute promene uvode kaznu do pet godina zatvora za poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

„Dodik je tokom vikenda više puta rekao da bi Inckova odluka trebalo da posluži kao konačni podsticaj za odvajanje teritorije bosanskih Srba od ostatka zemlje“, piše AP.

U odluci objavljenoj posle sastanka u ponedeljak, politički predstavnici bosanskih Srba rekli su da Inckovu odluku smatraju „neprihvatljivom i ništavom“, objavljujući da će joj se usprotiviti bojkotom rada multietničkog Predsedništva, Parlamenta i Vlade BIH, prenosi AP.

Po uslovima Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine kojim je okončan međuetnički rat od 1992. do 1995. godine u Bosni, piše AP, „ona je sastavljena od visoko autonomnu Republike Srpske pod upravom Srba i federacije koju dele Bošnjaci i Hrvati, a to dvoje povezuju zajedničke institucije i sve odluke na državnom nivou moraju se doneti konsenzusom tri etničke grupe“.

Kao najviši međunarodni izaslanik koji nadgleda primenu mirovnog sporazuma, visoki predstavnik ima ovlašćenje da nameće zakone ili smenjuje zvaničnike koji podrivaju posleratnu etničku ravnotežu i napore za pomirenje.

„U neposredno posleratnim godinama, međunarodna zajednica držala je Bosnu na reformskom putu, vršeći pritisak na njene lidere da prihvate bolne kompromise, a zauzvrat imaju finansijsku i drugu podršku“, podseća AP.

Ali, piše dalje u tekstu, „pre više od jedne decenije, kako se međunarodni fokus preusmerio na druge globalne krize, Bosna je uglavnom bila prepuštena sama sebi“ što je „ohrabrilo lidere bosanskih Srba, posebno Dodika, da sve češće dovode u pitanje postojanje zemlje i potpiruju etničke tenzije, umanjujući ili negirajući zločine koje su njihovi etnički srodnici počinili tokom rata“.

„Oni posebno strasno poriču obim masakra u Srebrenici 1995. godine, jedinog priznatog genocida u Evropi od Drugog svetskog rata“, piše AP.

Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, podseća agencija, proglasili su genocidom to što su bosanski Srbi u Srebrenici u julu 1995. ubili više od 8.000 Bošnjaka, „ali zvaničnici bosanskih Srba i susedne Srbije odbili su da prihvate tu kvalifikaciju“.

Bosanski Srbi, piše na kraju AP, „takođe slave svog ratnog vođu Radovana Karadžića i vojnog zapovednika Ratka Mladića kao heroje, iako je obojicu Haški tribunal zbog genocida osudio na doživotni zatvor. Murali na kojima su Mladić i Karadžić, mogu se videti u mnogim gradovima u delu Bosne kojim vladaju Srbi“, zaključuje AP.