AP: Rusija i Kina pokušavaju da okončaju postojanje međunarodnog predstavnika u BIH  

U kratkom nacrtu rezolucije koji je u sredu pribavila agencija AP, navodi se da ovlašćenja data visokom predstavniku na konferenciji o primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma 1997. godine „više nisu potrebna s obzirom na napredak koji su postigle bosanske strane“.

Nacrt podržava imenovanje novog visokog predstavnika Kristijana Šmita iz Nemačke, ali samo „do 31. jula 2022. godine,  uz zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika“.

Ambasadori Upravljačkog odbora Saveta za primenu mira – međunarodnog tela koje vodi mirovni proces u BIH, formalno su 27. maja imenovali Šmita za sledećeg visokog predstavnika. On bi trebalo da 1. avgusta preuzme funkciju od Valentina Incka, iz Austrije, koji je podneo ostavku 27. maja posle 12 godina na toj funkciji.

„Dejtonski mirovni sporazum postignut uz posredovanje SAD, koji je okončao rat 1992-1955. u kojem je poginulo više od 100.000 ljudi, uspostavio je dva odvojena entiteta u BIH: jedan kojim upravljaju bosanski Srbi, i drugi kojim dominiraju Bošnjaci, uglavnom muslimani, i Hrvati“ – piše AP.

Ovlašćenja visokog predstavnika naišla su na kritike bosanskih Srba koji su usko povezani sa Rusijom, jer nema mogućnosti žalbe na njegove odluke koje imaju trenutni efekat – piše dalje AP i bjašnjavaa da je Kancelarija visokog predstavnika od svog osnivanja smenila mnoštvo zvaničnika, uključujući sudije, državne službenike i poslanike.

Rusija koja se nije složila sa imenovanjem Šmita, odavno traži ukidanje mesta visokog predstavnika.

Da li Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji nije bio uključen u Dejtonski sporazum, ima ovlašćenje da zatvori Kancelariju visokog predstavnika, ostaje da se vidi – piše AP i navodi da će se Rusija i Kina gotovo sigurno suočiti s protivljenjem Sjedinjenih Država i članica Saveta bezbednosti iz Evrope.

Na poslednjem sastanku Saveta bezbednosti o BIH, u maju, američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild je naglasila „suštinsku ulogu“ visokog predstavnika u nadzoru i podršci civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma.

„Bosna i Hercegovina mora ispuniti posebne kriterijume koje je utvrdio Savet za sprovodjenje mira… kako bi ‘diplomirala’ posle međunarodnog nadzora (te joj on više ne bi bio potreban)“, rekla je ona.

„Sada je vreme za ponovni fokus i akciju za ispunjavanje te agende“, naglasila je Tomas-Grinfild. „To znači pre svega suzbijanje raširene korupcije koja ugrožava vladavinu zakona u Bosni i Hercegovini“.

Ukazala je na „korumpirane političare, sudstvo pod političkim uticajem, javne funkcije koje promovišu lične ili stranačke interese i državna preduzeća koja daju prioritet patronatu“ što sve omogućava jačanje korupcije i podstiče egzodus mladih u zemlje u kojima imaju veće mogućnosti.

Britanska zamenica političkog koordinatora Alis Džejkobs nazvala je retoriku „mirnog raspuštanja“ BIH koju su promovisali bosanski Srbi – piše AP, „stvarnom pretnjom miru i stabilnosti“ koja podriva Dejtonski sporazum.

„Kancelarija visokog predstavnika i njegova upotreba izvršnih ovlašćenja, ukoliko to situacija zahteva, i dalje imaju punu podršku Velike Britanije“, rekla je ona.

Zamenica francuske ambasadorke pri UN, Natali Brodurst rekla je na sastanku Saveta bezbednosti 4. maja da „nisu prihvatljivi retorika podele, nacionalistički i secesionistički diskurs ili retorika koja izaziva mogućnost rata“.

Francuska podržava nastavak rada Kancelarije visokog predstavnika i vojne operacije Evropske unije u BIH, rekla je ona, i pozvala bosanske vlasti da „prevaziđu svoje podele i udvostruče napore za sprovođenje reformi koje je preporučila Evropska unija“ i primene kriterijume koji su uslov za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika, zaključuje AP.