AP: Šta sada kada je većina ruske opozicije mrtva, u izgnanstvu ili zatvoru

„Nije vam dozvoljeno da odustanete“ – poručio bi Rusima. Autoru dokumentaraca je rekao da „ako odluče da me ubiju, to znači da smo neverovatno jaki i da to moramo da iskoristimo“.

Ruska zatvorska služba je u petak saopštila da je Navaljni umro u polarnoj zatvorskoj koloniji gde je izdržavao 19-godišnju kaznu zbog „ekstremizma“. Njegova smrt izazvala je tvrdnje širom sveta da ga je ubila vlast.

Politički kritičari Kremlja, prebegli ruski špijuni i istraživački novinari su ubijeni ili napadani na razne načine. Ruska opozicija je iznenadnom smrću Navaljnog izgubila svoju najsjajniju zvezdu i svima se postavlja pitanje: Šta sada?.

Većina ruske opozicije je ili mrtva, rasuta po inostranstvu u egzilu ili po zatvorima kod kuće. Preostale opozicione grupe i ključne političke ličnosti imaju različite vizije o tome šta Rusija treba da postane i ko treba da je vodi. Na glasačkom listiću za predsedničke izbore sledećeg meseca nema čak ni antiratnog kandidata koji bi bio bar simboličan izazov za Putina na izborima na kojima ga čeka šesti mandat.

Iako je udovica Navaljnog, Julija Navalnaja, obećala da će nastaviti njegov rad, mnogi se pitaju da li je njegovo eliminisanje sa političke slike i kraj političkih disidenata u Rusiji.

„Aleksej Navaljni je bio veoma bistar i harizmatičan vođa. Imao je talenat da zapali ljude, da ih ubedi u potrebu za promenom“ – rekao je Mihail Hodorkovski, bivši tajkun koji je proveo deceniju u zatvoru u Rusiji pod optužbama koje se široko smatraju političkom osvetom zbog osporavanja Putinove vladavine početkom 2000-ih.

„Ovo je veoma težak gubitak za rusku opoziciju“, rekao je on za Asošiejted pres.

Grejem Robertson, profesor političkih nauka na Univerzitetu Severne Karoline u Čepel Hilu i autor knjige o Putinu i savremenoj ruskoj politici, kaže da je najveći problem koji muči rusku opoziciju „to što nije uspela da se izvuče iz malih liberalnih krugova i da privuče podršku stanovništva“.

Hodorkovski koji živi u Londonu, jedan je od nekoliko ruskih opozicionih političara koji pokušavaju da izgrade koaliciju sa ruskim antiratnim grupama širom sveta i prognanim ruskim opozicionarima. Među njima su ruska šahovska legenda Gari Kasparov, Mihail Kasjanov – bivši ruski premijer i Vladimir Kara-Murza koji izdržava 25-godišnju zatvorsku kaznu u Rusiji zbog „izdaje“ jer je kritikovao ruski rat u Ukrajini.

Rascepkanost opozicije pokazuje to što tim Navaljnog i Fondacija za borbu protiv korupcije koju je osnovao, nisu predviđeni kao deo te koalicije Hodorkovskog u nastajanju.

„Stalno govorimo momcima iz Fondacije za borbu protiv korupcije… da bi bilo sjajno kada bismo se svi sreli ne samo pred televizijskim kamerama, već i seli za sto“, rekao je Hodorkovski u intervjuu pre smrti Navaljnog, povodom televizijske debate u januaru na nezavisnom ruskom TV-kanalu Dožd.

Mada je Navaljni bio prvi lider koji je donekle široko privukao rusku opoziciju, bilo je opozicionih frakcija kojima se nisu dopadali on ili njegova organizacija.

Pre njegove smrti, postojala su javna i žestoka neslaganja na društvenim mrežama članova njegovog tima i drugih političara o tome kako bi mogli da izazovu Putina na predstojećim izborima u martu.

A ruski lider je stalno jačao svoju vlast, suzbijajući disidente kod kuće, zatvarajući kritičare rata u Ukrajini i ućutkujući nezavisne medije.

Prepirke među opozicijom „ne pomažu“ – rekao je Najdžel Guld-Dejvis, bivši britanski ambasador u Belorusiji i viši saradnik za Rusiju i Evroaziju na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu.

On je postavio pitanje: „Čak i da je opozicija jedinstvena, kakvu bi razliku, barem u kratkom roku, to donelo s obzirom na instrumente prinude, represije i zastrašivanja koje ima ruska država?“.

Pred Putinom je još najmanje šest godina u Kremlju, što znači da bi mogao efektivno vladati Rusijom skoro tri decenije.

Preostali ruski opozicioni lideri i aktivisti, uglavnom izvan zemlje, sada se bore sa pitanjem kako da se izbore da njihov izazov Kremlju bude efikasan. To bi značilo probijanje zida državne propagande da bi se doprlo do Rusa širom zemlje i ponudila im se alternativna vizija budućnosti Kremlja.

To je težak zadatak, s kojim se čak i Navaljni borio otkad se vratio u Moskvu u februaru 2021. da bi se suočio s izvesnim hapšenjem pošto se u Nemačkoj oporavio od trovanja nervnim agensom za koje je okrivio Kremlj.

Ubrzo posle povratka, dok je već bio u zatvoru, njegov tim je na društvenim mrežama objavio istragu o korupciji koja je pregledana milionima puta. To je izazvalo seriju protesta protiv korupcije širom Rusije, ali ih je policija odmah brutalno razbila i pritvorila hiljade ljudi.

Tim Navaljnog je i potom objavljivao uspešne istraživačke izveštaje, ali je obustavio proteste i najavio da će preći na drugu taktiku.

Iako je Navaljni itekako nadzirao sve to, mada zatvoren, a njegov tim uspeo da naširoko objavi istragu korupcije u Rusiji, poruka o tome na kraju nije proizvela nikakvu političku promenu – rekao je Robertson – jer većina Rusa „zna da se njihovom zemljom loše upravlja i da je njihova elita korumpirana, ali ne vide da je moguće da išta bude drugačije“.

Za tri godine koliko je Navaljni bio u zatvoru, ruske vlasti su uvele niz zakona koji sužavaju slobodu govora i zaoštravaju odnos prema kritičarima koji su mahom obični ljudi koji se ponekad kažnjavaju decenijama zatvorske kazne.

Hodorkovski je rekao da odgovor na smrt Navaljnog treba da bude udruživanje snaga i nastavak rada započetog pre njegove smrti, uz nastojanje da se obični Rusi uvere da tokom predsedničkih izbora u martu protestuju na bilo koji način.

On je pozvao Ruse da protestuju tako što će kada glasaju upisati ime Navaljnog na glasački listić. Ruski antiratni komitet kojeg podržavaju Hodorkovski i drugi političari, traži od Rusa da budu na skupovima „U podne protiv Putina“ – da se okupe na biračkim mestima u 12 časova 17. marta što bi bio signal da ne podržavaju Putina.

Tu ideju je početkom februara podržao Navaljni.

Ali, gledano ukupno, ruska opozicija koja je uglavnom u egzilu, suočava se s budućnošću bez jednog od svojih najsjajnijih lidera.

Biće neverovatno teško, ali ruski političari u egzilu kažu da su odlučni da nada u demokratiju u njihovoj zemlji ne umre s Navaljnim.

Putin – rekao je Hodorkovski – „mora da shvati da može da ubije svog političkog protivnika, ali ne i samu ideju demokratske opozicije“.