AP: Veštačka inteligencija se ne može koristiti za kreiranje teksta i slika u servisima vesti

AP je jedna od novinskih organizacija koje su počele da postavljaju pravila (https://www.niemanlab.org/2023/07/writing-guidelines-for-the-role-of-ai-in-your-newsroom-here-are-some-er-guidelines-for-that/) o tome kako da u svoj rad integrišu tehnološke alate koji se brzo razvijaju kao što je ChatGPT. AP će to u četvrtak, zajedno sa rečnikom terminologije, uključiti kao poglavlje u svoj uticajni „Stilebook“ koji savetuje novinare kako da pišu.

„Naš cilj je da pružimo ljudima dobar način da shvate kako možemo da pomalo eksperimentišemo, ali i da budemo sigurni“, rekla je Amanda Baret, potpredsednica AP za standarda vesti i inkluziju.

Novinarski istraživački centar „Pointer Institute“, ovog proleća je, rekavši da je to bio „trenutak transformacije“, pozvao novinske organizacije da naprave standarde za korišćenje veštačke inteligencije i da o tome obaveste svoje čitaoce i gledaoce.

Generativna AI ima mogućnost da kreira tekst, slike, audio i video na komandu, ali još nije u potpunosti sposobna da razlikuje činjenice od fikcije.

Kao rezultat toga, AP kaže da materijal koji je proizvela veštačka inteligencija treba pažljivo provwruti, baš kao i materijal iz bilo kojeg drugog izvora vesti. Slično, AP je rekao da foto, video ili audio segment koji generiše AI ne treba koristiti, osim ako je taj izmenjeni materijal sam po sebi predmet priče.

To je u skladu s tehničkim časopisom „Wired“ koji je rekao da ne objavljuje priče koje generiše AI, „osim kada je poenta priče činjenica da je to generisala AI“.

„Svje priče morate u potpunosti vi da napišete“, napisao je Nikolas Karlson, glavni urednik Insajdera u belešci zaposlenima koja je podeljena čitaocima. „Vi ste odgovorni za tačnost, pravičnost, originalnost i kvalitet svake reči u svojim pričama“.

Slučajevi „halucinacija“ ili izmišljenih činjenica koje je generisala veštačka inteligencija, već su široko objavlljivani, a čine važnim da korisnici znaju da postoje standardi kako bi se „uverili da je sadržaj koji čitaju, gledaju i slušaju verifikovan, verodostojan i pošten koliko je to moguće“, piše „Pointer“ u https://www.poynter.org/commentary/2023/jouranlism-artificial-intelligence-ethical-uses/.

Novinske organizacije su navele načine na koje generativna AI može biti korisna, ali ne za ono što se objavljuje kao vest ili foto i video izveštaj. Može pomoći urednicima u AP-u, na primer, da sastave sažetke priča što bi moglo pomoći urednicima da pišu naslove ili generišu ideje za članke, piše „Wired“. Karlson je rekao da bi od AI moglo biti traženo da predloži moguće izmene da bi priča bila sažeta i čitljivija, ili da smisli moguća pitanja za intervju.

AP je deceniju eksperimentisao sa jednostavnijim oblicima veštačke inteligencije, koristeći je za kreiranje kratkih vesti o sportski rezultatima i tehiičkih izveštaja o zaradi firmi. To je važno iskustvo, rekla je Baret, ali „i dalje želimo da oprezno uđemo u ovu novu fazu, vodeći računa da zaštitimo novinarstvo i svoj kredibilitet“.

Kreator ChatGPT-a OpenAI i Asošiejted pres prošlog meseca najavili su ugovor s tom kompanijom za veštačku inteligenciju da dobije dozvolu da AP-ovu arhivu vesti koristi u svrhe obuke AI.

Novinske organizacije su zabrinute zbog toga što kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, koriste njihov materijal bez dozvole ili plaćanja. Savez medija vesti (The News Media Alliance), koji predstavlja stotine izdavača, objavio je izjavu o principima za zaštitu prava intelektualne svojine svojih članova.

Neki novinari su izrazili zabrinutost da bi veštačka inteligencija mogla da zameni poslove koje obavljaju ljudi i to je predmet velikog interesovanja, na primer, u pregovorima o ugovoru AP-a i njegovog sindikata, „News Media Guild“.

Zaštitnim merama AP želi da se njegovi novinari upoznaju sa tehnologijom, jer će morati da izveštavaju o njoj u narednim godinama, rekla je Baret, potpredsednica AP za standarde vesti i inkluziju.

AP-ov „Stylebook“ (https://www.apstylebook.com/) – uputstvo o novinarskoj praksi i pravilima za upotrebu terminologije u izveštajima, objasniće u poglavlju koje treba da bude objavljeno u četvrtak, mnoge faktore koje novinari treba da uzmu u obzir kada pišu o toj tehnologiji.

„Priča o veštačkoj inteligenciji daleko prevazilazi poslovanje i tehnologiju“, kaže AP. „Radi se i o politici, zabavi, obrazovanju, sportu, ljudskim pravima, ekonomiji, jednakosti i nejednakosti, međunarodnom pravu i mnogim drugim pitanjima. Uspešne priče o veštačkoj inteligenciji pokazuju kako ovi alati utiču na mnoga područja naših života“.

To poglavlje sadrži rečnik terminologije, uključujući mašinsko učenje, podatke o obuci, prepoznavanje lica i „algoritamsku pristrasnost“.

„Malo šta treba smatrati završnom rečju o toj temi. Odbor koji istražuje smernice o ovoj temi sastaje se jednom mesečno“, rekla je Baret.

„U potpunosti očekujem da ćemo morati da ažuriramo smernice svaka tri meseca, jer pejzaž se menja“, ukazala je ona.