Apel međunarodnog PEN Centra uoči glasanja o rezoluciji UN-a o Srebrenici: Prekinuti opasnu retoriku, sprečiti ratni požar na Zapadnom Balkanu

Gotovo 30.000 žena, dece i staraca bosanskih Muslimana prisilno su prebačeni iz enklave.

Rezolucija osuđuje ‘svako poricanje genocida u Srebrenici’ i ‘radnje kojima se veličaju oni koji su osuđeni za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova’ i poziva države članice da ‘očuvaju utvrđene činjenice, uključujući kroz svoje obrazovne sisteme razvijanjem odgovarajućih programi u cilju sprečavanja poricanja i iskrivljavanja, i pojave genocida u budućnosti“. podseća Međunarodni PEN Centar u svom apelu.

Pisci su, navela je Tanja Tuma, privremena međunarodna sekretarka PEN Internationala i predsednica PEN Slovenije, zabrinuti za situaciju na Balkanu, gde smo, navela je, svedoci neviđenih zverstava.

„Želimo da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo novi rat. Stoga vas molimo da poslušate naše upozorenje i ispišete mirnu budućnost, kakvu je moguće ostvariti samo uz slobodu govora i vladavinu prava“.

Glorifikacija ratnih zločinaca, revizionističkih narativa i govora mržnje i negiranja ratnih zločina i genocida od strane političkih lidera u Srbiji i Republici Srpskoj mora se odmah okončati, poručili su iz Međunarodnog PEN Centra, u trenutku kada je Generalna skupština UN-a glasanje o nacrtu rezolucije kojom se 11. jul proglašava ‘Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine’.

Podsećaju da su više puta upozoravali na pretnje koje ovakva retorika podela predstavlja za slobodu izražavanja, mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana.

Glasanje u UN je, ukazuju, već dva puta odlagano, zbog snažnog protivljenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se, kako se navodi, sastao sa predstavnicima preko 100 zemalja da ih ubedi da odbace rezoluciju, kao i Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske (jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine), koji je poslednjih nedelja pojačao svoju secesionističku retoriku.

Obojica političara raspiruju tenzije širom regiona Zapadnog Balkana.

U rezoluciji koju je PEN International usvojio septembra prošle godine o pretnjama slobodi izražavanja, miru i stabilnosti u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji i izveštaj „Toxic Narratives: Silencing Expression na Zapadnom Balkanu“, objavljenom u oktobru 2023, PEN International je istakao bezbroj pretnji i izazova sa kojima se suočavaju pisci i novinari iz regiona koji su se usudili da dovedu u pitanje nacionalističke narative, i pokazao kako stigmatizacija nezavisnih glasova od strane političkih lidera rađa nove osnove za sukob.

Podsećaju da su krajem aprila ove godine, uznemireni rastućim tenzijama, članovi PEN-a iz bivše Jugoslavije uputili poziv na mir, koji je podržalo skoro 100 pisaca iz regiona, što je privuklo pažnju medija i kritike na račun Aleksandra Vučića.

„Kao članovi PEN internacionale i pisci sa prostora bivše Jugoslavije, upozoravamo svet na jasnu i prisutnu opasnost od oružanog sukoba na Zapadnom Balkanu“.

Ratoborni narativi srpskih nacionalista, potpomognuti beogradskim vlastima i delom Srpske pravoslavne crkve, godinama unazad destabilizuju region, a pre svega Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo, navode.

Sa ruskom invazijom na Ukrajinu punog obima, njihova agresivna retorika koja se zalaže za Veliku Srbiju dobija na snazi širom bivše Jugoslavije.

Vlasti u Beogradu i Banjaluci ne kriju svoje simpatije prema ruskim imperijalističkim apetitima, niti poštovanje prema podršci koju dobijaju od Kremlja.

Septembra 2023. godine počinje, ističu, oružana eskalacija terorističkim napadom na Banjsku (Kosovo), a kako se približava glasanje o Rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici, secesionističke pretnje Milorada Dodika u Republici Srpskoj jačaju i ne treba ih potcenjivati, upozoravaju iz Međunarodnog PEN centra.

Očekivani prijem Kosova u Savet Evrope je još jedna kritična tačka jer vlada Aleksandra Vučića ne pokazuje sklonost saradnji, miru i kompromisu. Naprotiv, najavom velikosrpskih mitinga, koje organizuju srpska država i Srpska pravoslavna crkva, ratnohuškački stav Beograda postaje jasan i opasan.

Agresivna beogradska vlast, koja se otvoreno naoružava, glavni je uzrok nestabilnosti na Zapadnom Balkanu, ističu.

„Nekada nas je identičan narativ iz istih krugova gurnuo u krvavi desetogodišnji rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ne smemo dozvoliti da se ovo ponovi. Moramo prepoznati opasnost i jasno podići svoj glas protiv oružanog sukoba na Zapadnom Balkanu“.

Ovim putem apelovali su na vlasti u Beogradu da prihvate pomirenje kao jedinu moguću političku opciju u regionu. Takođe apelujemo na međunarodnu zajednicu da brzo reaguje na ovu opasnost i učini sve što je u njenoj moći da spreči da se ratni požari ponovo razbuktaju na Zapadnom Balkanu.

Dalje navodimo da ovaj apel nije uperen protiv srpskog naroda. Naprotiv, nastoji da zaštiti narod od vlasti koja pokušava da ih izmanipuliše u nove regionalne sukobe. Osim toga, one koji se usuđuju da kritikuju aktuelnu vlast u Srbiji treba zaštititi od pretnji i nasilja.

Zabrinuti, tražimo saradnju i mir“, zaključuju u svom saopštenju.

U nastavku potpisnici:

Adil Olluri

Adnan Čirgić

Ag Apolloni

Agron Gashi

Ahmed Burić

Ajla Demiragić

Aleksandar Radoman

Alida Bremer

Almir Alić

Aljaž Koprivnikar

Amir Brka

Andrea Lešić

Andrej Nikolaidis

Anton Berishaj

Antonije Nino Žalica

Artan Krasniqi

Asmir Kujović

Avni Spahiu

Aziz Mustafa

Barbara Pogačnik

Binak Kelmendi

Boban Batrićević

Boris A. Novak

Branko Čegec

Darja Zaviršek

Diana Burazer

Dije Demiri Frangu

Dražen Katunarić

Dubravka Duba Sambolec

Dušan Gojkov

Đorđe Šćepović

Elvis Ljajić

Engjëll I. Berisha

Esad Duraković

Fahredin Shehu

Faiz Softić

Ferida Duraković

Flamur Maloku

Gëzim Aliu

Ibrahim Berisha

Ibrahim Kadriu

Iva Grgić Maroević

Ivan Herceg

Ivan Radeljković

Izet Perviz

Jasna Šamić

Jelena Luzina

Jelena Šušanj

Lana Derkač

Lidija Dimkovska

Lila Cona

Lindita Tahiri

Lulzim Tafa

Marijan Grakalić

Marko Vidojković

Milan Jazbec

Milazim Krasniqi

Milena Šmit

Milorad Popović

Monika Žagar

Nadežda Čačinović

Naim Kryeziu

Naime Beqiraj

Nataša Konc Lorenzutti

Nenad Popović

Nerimane Kamberi

Nerzuk Ćurak

Nihad Hasanović

Osman Gashi

Safer Grbić

Said Khatibi

Sali Bashota

Sanja Orlandić

Sanja Roić

Sanja Šoštarić

Selma Raljević

Senada Kreso

Sibila Petlevski

Sonja Zubović

Šuhreta Dumanić

Tanja Miletić Oručević

Tanja Tuma

Tijana Rakočević

Tomica Bajsić

Vahid Duraković

Vahidin Preljević

Vanda Mikšić

Vesna Mikolič

Vladimir Martinovski

Xhevahire Izmaku

Zlatko Topčić

Zoran Anchevski

Zvonko Maković