Argentina pred liberalizacijom abortusa

Argentinski predsednik Alberto Fernandes najavio je u nedelju da će Kongresu poslati predlog za legalizaciju dobrovoljnog abortusa, pošto je slična inicijativa odbijena pre dve godine usled snažnog protivljenja katoličke crkve i konzervativaca, navodi Asošiejtid pres (AP).

Desetine poslanica je ustalo da aplaudira na najavu, koju je Fernades objavio na otvaranju zasedanja Kongresa, ističe AP, ukazujući da postojeći zakon u Argentini dozvoljava abortuse samo u slučajevima silovanja ili kada je ugrožen život majke, ali da čak i u tim okolnostima mnoge žene nailaze na problem.

Fernandes je rekao da sadašnji zakon o abortusu nije efikasan i da su ga kritikovale mnoge žene koje su osuđene na ilegalne abortuse, što ugrožava njihovo zdravlje i živote. Ministarstvo zdravlja 2016. je procenilo da se u Argentini izvodi i do pola miliona ilegalnih abortusa godišnje.

Abortus je nelegalan u većem delu Latinske Amerike, pretežno katoličkom regionu s 21 zemljom, ističe Gardijan.

Abortus je legalan na Kubi i Urugvaju, koje imaju 11,2 i 3,4 miliona stanovnika, kao i u pretežno protestantskoj Gvajani koja ima 780.000 stanovnika, ukazuje britanski list, dodajući da će, ako Kongres u Buenos Ajresu odobri predsednikov predlog, Argentina s 45 miliona stanovnika, postati prva velika država u regionu koja legalizuje abortus.

Dok su prekidi trudnoće u većini država Latinske Amerike dozvoljeni u slučaju silovanja ili ugroženosti života trudnica, Dominikanska Republika, Salvador, Haiti, Honduras, i Nikaragva, imaju potpunu zabranu abortusa bez izuzetaka, ističe Gardijan.

Najavu Fernandesa su pozdravile pristalice legalizacije abortusa koje su pretrpele veliki poraz u avgustu 2018. kada tadašnji predsednik Maurisio Makri nije izrazio podršku za predlog zakona, ukazuje Indipendent.

Tada su desetine hiljada žena reagovale protestima za legalizaciju abortusa noseći zelene marame koje su od tada postale simbol njihove kampanje.

Predlog zakona iz 2018. kojim bi abortus bio legalan u prvih 14 nedelja trudnoće je tesno prošao u donjem domu Kongresa, ali ga je potom odbacio Senat, ukazuje BBC.

Debata o abortusu u Argentini je, međutim, kako navodi BBC, obnovljena u februaru prošle godine kada je 11-godišnja žrtva silovanja rodila dete carskim rezom.

Devojčica koju je silovao 65-godišnjak, partner njene bake, tražila je abortus, ali je procedura odbijena zbog pitanja oko identiteta njenog staratelja.

Ustavni sud u Kolumbiji odbio je u ponedeljak da legalizuje abortus, u okviru procesa za koji su se pristalice legalizacije nadale da će ohrabriti i druge latinoameričke države da donesu slične zakone, piše Njujork tajms.

Odluka suda da otvori slučaj i razmotri liberalizaciju, obnovila je žestoku debatu o abortusu i da li vlada ili žene same treba da odlučuju kada se abortus može izvesti, ukazuje Njujork tajms, uz ocenu da je presuda delimična pobeda protivnika abortusa, pošto sud nije potpuno zabranio prekid trudnoće, kako je zahtevala profesorka prava koja je slučaj donela na Ustavni sud.

Kolumbijski Ustavni sud, koji se smatra među najliberalnijim u regionu, odlučio je da zadrži sistem postavljen odlukom iz 2006. koji dozvoljava abortuse u tri slučaja: kada je ugrožen život majke, kada postoje ozbiljni zdravstveni problemi fetusa i kada je trudnoća posledica silovanja.

Snažna katolička tradicija u regionu dovela je do nekih od najrestriktivnijih zakona o abortusu, ali se, kako navodi američki list, pokreti koji zahtevaju veća reproduktivna prava i veću zaštitu za žene šire od zemlje do zemlje, međusobno se podržavajući.

Da je Ustavni sud legalizovao abortus, Kolumbija bi bila najveća i najuticajnija zemlja Latinske Amerike koja bi dozvolila tu proceduru, ali se sada, ističe Njujork tajms, centar borbe za pravo na abortus u tom regionu pomera u Argentinu.