„Danasov Pul 100“: Ko su bile najznačajnije ličnosti i događaji u Srbiji i svetu pre 20 godina?

Sto osoba je 2004. godine odgovorilo na sledećih pet pitanja:
1. Ko je ličnost godine u Srbiji i Crnoj Gori?
2. Ko je ličnost godine u svetu?
3. Koji je događaj obeležio godinu u SCG?
4. Koji je događaj obeležio godinu u svetu?
5. Šta očekujete od naredne godine?

Za ličnost 2004. godine u Srbiji i Crnoj Gori izabran je tadašnji predsednik Boris Tadić, kako se navodi u tekstu, manje zbog svog delovanja ili nedelovanja (poziv Srbima na kosovske izbore, izvinjenje u Sarajevu), a više zbog puke činjenice da smo „počeli da ga biramo 2003.“, pa je konačno izabran.

„Umeren, školovan, pametan, uman, vodi Srbiju pravim putem“, naveo je jedan od anketiranih.

Sa gotovo upola glasova manje drugi na listi je završio Vojislav Koštunica, tada predsednik Vlade, prema kojem su preovladavala negativna mišljenja.

„Uspeo je da vrati Srbiju pet godina unazad. Njegova politika se ne razlikuje previše od politike Slobodana Miloševića“, istakao je jedan od ispitanika.

Treća na listi završila je Jasna Šekarić, bivša srpska reprezentativka u streljaštvu.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Za ličnost 2004. godine u svetu izabran je tadašnji američki predsednik Džordž V. Buš, koji je takođe bio i ličnost godine prema magazinu Tajm (Time). Njegova zasluga je bila ta što je, kako se navodi u tekstu, osvojio drugi mandat i uspeo da odbrani naciju i pored terorističkih napada.

Drugoplasirani Vladimir Putin, predsednik Rusije, konstantno je bio na čelnim pozicijama godišnjeg izbora Danasovog Pula 100, a razlozi za to su uglavnom jer je „povratio Rusiju“, koja je te 2004. godine, prema izveštaju Fridom hausa (Freedom house) nazadovala te se spustila u kategoriju neslobodnih zemalja.

Na trećem mestu našla se Vangari Muta Matai, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2004. zbog njenog doprinosa demokratiji, miru i održivom razvoju.

Prva je žena iz Afrike (Kenije), ujedno i prva aktivistkinja za zaštitu životne sredine, koja je dobila ovu prestižnu nagradu.

Kada je u pitanju događaj 2004. godine u Srbiji, na prvom mestu našao se 17. mart na Kosovu. Tada je došlo do masovnog proterivanja srpskog i nealbanskog stanovništva sa teritorije Kosova, prilikom kog je bilo i ubijenih i povređenih ljudi, a došlo je i do skrnavljenja kulturnih spomenika i pravoslavnih crkava.

Na drugom mestu se, zapravo, našao požar na Hilandaru, koji se ne nalazi u Srbiji.

Autorka teksta ističe da se Hag samo jednom našao kao odgovor, dok se recimo niko nije dotakao predaje Milorada Ulemeka, sukoba između Srpske i Makedonske pravoslavne crkve, Rezolucije o Kosovu i Metohiji, poziva na glasanje i bojkota kosovskih izbora, normalizacije odnosa sa bivšim jugoslovenskim republikama i mnogih drugih događaja.

Cunami u Jugoistočnoj Aziji, koji je odneo nešto više od stotinu hiljada života, zauzima prvo mesto na listi događaja 2004. u svetu.

Kao kontrast jednoj od najvećih tragedija ikada zabeleženih u istoriji, na drugom mestu našla se Olimpijada 2004. u grčkom glavnom gradu Atini.

Za razliku od prethodnih godina kada su ljudi ispoljavali optimizam, 2004. su na pitanje o tome šta očekuju u narednoj godini anketirani mahom bili pesimistični.

Autorka svoj tekst završava sledećim rečima: „I dok su prethodnih godina, uprkos svemu, anketirani odgovarajući na pitanje o očekivanjima od naredne godine iskazivali optimizam, ove godine je to retkost. Ne očekujemo ništa. Možda samo malo očekujemo da ne bude gore, ali ne verujemo u to. Voleli bismo, ali više ne smemo ni da se nadamo. Neko nam je uzeo nadu. Ipak, voleli bismo lepši život, bolji standard, više reda, zdravlja, sreće, ustav… Voleli bismo da više možemo da utičemo na svoje živote. I da nam, barem, vrate nadu. Od svega ostalog smo odustali“.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.