Armija u središtu krize u Sudanu

Sudan je do 2011. i odvajanja Južnog Sudana bio najveća zemlja Afrike. Tadašnji vojni lider Omar al Bašir pokušao je da očuva vlast tako što je dao teritoriju, ali ostao je i bez vlasti i bez zemlje.

U Sudanu se graniče arapski i islamski prostor sa afričkom kulturom i tu liniju teško je prevazići u pokušajima integracije zemlje.

Sudanska vojska i paravojna grupa Snage za brzu podršku (RSF) delovale su zajedno na preuzimanju vlasti u prvom i drugom državnom udaru 2019. i 2021, protiv višedecenijskog predsednika Omara al Bašira, a onda tadašnjeg predsednika vlade u tihom puču organizovanom 2021. Sada se njihov odnos raspao u borbi oko toga ko će biti vrhovni autoritet u zemlji.

(PARA)VOJSKA: Glavni pokretač sadašnje oružane eskalacije unutrašnje političke krize u Sudanu bilo je odlaganje potpisivanja političkog sporazuma o formiranju civilne vlade za upravljanje zemljom i početak nove prelazne faze za održavanje izbora koji su bili predviđeni za jun ove godine.

U novim okolnostima, niko više ne veruje da postoje minimalne šanse za održavanje tih izbora. Sudan je započeo proces tranzicije vlasti na civilne strukture nakon što je bivši predsednik Omar Hasan al Bašir svrgnut u aprilu 2019.

Prema sporazumu iz avgusta iste godine, sudanska vojska je pristala da podeli vlast sa zvaničnicima koje su imenovale civilne političke grupe uoči izbora. Ali taj dogovor je naglo razbijen vojnim udarom u oktobru 2021, što je izazvalo niz masovnih građanskih protesta širom Sudana.

Period od 2019. do 2021. godine privremeno je ujedinio interese sudanske vojske, koju predvodi vrhovni komandant Abdel Fatah al Burhan i Snaga za brzu podršku pod vođstvom Mohameda Hamdana Dagla.

Oba vojna lidera, uprkos očiglednim političkim ambicijama, izjavili su da su posvećeni demokratskim reformama u Sudanu i uspeli su da se dogovore oko okvirnog sporazuma o opštim izborima 2023. godine, kao i da se dogovore o novom statusu RSF (oko 100 hiljada ljudi), koje je trebalo da se spoje u sastav regularne vojske.

Upravo je novi format RSF odigrao odlučujuću ulogu u odlaganju potencijalnog prenosa vlasti u zemlji.

Dvojna vojna vlast u Sudanu i stvarna podela države na zone i sfere uticaja između Abdel Fataha al Burhana i Mohameda Hamdana Dagla dovela je do nemogućnosti jedinstvenog političkog predstavljanja u sudanskim snagama bezbednosti.

Dakle, borbe koje su izbile u sudanskoj prestonici Kartumu i drugim delovima zemlje bile su direktan rezultat žestoke borbe za vlast u vojnom vrhu.

(NE)PRIJATELJI: Afrička unija, vodeće arapske zemlje i Sjedinjene Države pozvale su na prekid neprijateljstava i nastavak pregovora o prenošenju vlasti sa vojske na civilnu vladu. Sudeći prema izjavama sukobljenih strana, oni se još neće odazvati na ove pozive.

Šef RSF general Mohamed Hamdan Daglo rekao je da je lider Sudana, general Abdel Fatah al Burhan zločinac koji mora da se preda, jer je „lažov i zločinac“, a ako ne bude izveden pred sud „umreće kao pas“.

Vojska saopštava da neće biti razgovora dok se RSF ne rasformiraju, a „krvavi ubica“ Daglo se preda, kao što je general Burhan saopštio u svom dekretu.

Svetski mediji i razni analitički centri trenutno ispituju mišljenja da je jedan od ključnih razloga za eskalaciju sukoba u Sudanu spoljni uticaj. Posebno se pretpostavlja da iza zaraćenih strana mogu stati različiti regionalni i globalni akteri.

Tako se pominju bliske veze Mohameda Hamdana Dagla sa Rusijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji mogu biti uključeni u poslove iskopavanja zlata u Sudanu, pod kontrolom RSF. Takođe, komandanta RSF mnogi vide kao glavnog pristalicu Moskve po pitanju lociranja ruske pomorske baze u Sudanu.

Nakon zbacivanja vojnog vladara Sudana, feldmaršala Omara al Bašira 2019. godine, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija uspostavili su bliske veze s Kartumom.

Ali i pre toga, Bašir je prihvatio ubeđivanje Rijada i pristao da pošalje sudanske trupe da pomognu Saudijskoj Arabiji u Jemenu, u kojem Rijad podržava jednu od strana u katastrofalnom građanskom ratu.

UAE smatraju Sudan jednom od karika u regionalnom lancu za borbu protiv islamskog ekstremizma, koji vide kao pretnju svom postojanju. Takođe treba istaći da je 2015. upravo Mohamed Hamdan Daglo, u dogovoru sa sudanskom vojskom, poslao svoje ljude da se bore u Jemen zajedno sa koalicijom predvođenom Saudijskom Arabijom, što mu je omogućilo da uspostavi veoma bliske veze sa mnogim persijskim monarhijama i njihovim armijama.

Otuda se Rijad u raznim izveštajima pojavljuju kao jedan od glavnih stubova RSF u aktuelnom sukobu.

Rusija nastoji da uspostavi pomorsku bazu na obali Sudana i o tome pregovara sa sudanskom vojskom. Vašington to pokušava da spreči, a osim toga, ne bi želeo da se Sudan vrati u vreme kad su terorističke grupe poput Al Kaide Osame bin Ladena nalazile utočište na njegovoj teritoriji.

Od posebne važnosti je da je nedavno Sudan pod pritiskom SAD uspostavio diplomatske odnose sa Izraelom.

Čini se da je važnu ulogu u tome igrao general Deglo i njegova bliskost sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, koja potiče iz zajedničkog delovanja u sukobu u Jemenu.

POSREDOVANJA: S druge strane, postoje informacije o mogućoj podršci Egipta Abdel Fatahu al Burhanu, koji ima bliže veze sa regularnom vojskom i slične stavove u vezi sa problemima etiopske renesansne brane na Nilu koja je za Egipat od životnog značaja.

Osim toga, u proces mogu biti uključene i SAD koje pokušavaju da se odupru jačanju ruskih pozicija u regionu. Ipak, ovi uticaji i ako postoje, mogu biti samo od sekundarnog značaja.

Prvnstveni razlozi sadašnje krize rezultat su postignute kritične mase protivrečnosti između dve vojne grupe, koje nisu uspele da ublaže svoje političke ambicije za dostizanje pune vlasti u zemlji. Spoljne snage kao što su SAD i Rusija trenutno su fokusirane na rešavanje hitnijih pitanja na globalnom i regionalnom dnevnom redu.

Moskva takođe nije zainteresovana za pogoršanje odnosa sa Egiptom, a Egipat, svakako, neće želeti da uđe u sukob sa arapskim monarhijama zbog sudanskog slučaja.

Na osnovu ovoga možemo zaključiti da će spoljne snage biti uključene u sukob prvenstveno u kontekstu njegovog rešavanja, jer ni globalni ni regionalni akteri nisu zainteresovani za razvoj sudanske krize. Ali, spoljno posredovanje ne može garantovati brzo rešavanje sporova između zaraćenih strana u Sudanu.

Tako nova runda borbe za vlast u Sudanu preti da eskalira u dugotrajni građanski sukob, koji će uglavnom uticati na civilno stanovništvo, koje nije uspelo da ostvari tranzit vlasti sa vojnih na demokratski izabrane strukture.

Rana faza sadašnje krize omogućava da se grade optimistične prognoze, međutim, samo pod uslovom da započne rani pregovarački proces između vojske i RSF i prekid vatre, kao i efikasnost različitih regionalnih i svetskih sila.

Dosad su bila dogovorena dva prekida vatre koji nisu poštovani. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pokušava da uspostavi trodnevni prekid vatre, ali to mu još nije pošlo za rukom.

Odlaganje po ovom pitanju značiće potpunu neizvesnost u pogledu vremena i obima sukoba u Sudanu.

Očigledno je da se interesi velikih i regionalnih sila ukrštaju u Sudanu, što sve može da uspori okončanje sukoba. Jedino što ostaje očigledno jeste da će uloga vojske u zemlji, bez obzira na to ko pobedi u aktuelnoj borbi, biti odlučujuća u Sudanu, barem na srednji rok.