Već 25. januara bi, po „bečkom planu“ koji je usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, trebalo da počnu pregovori između aktuelne sirijske vlasti i sirijske opozicije, a ko će činiti jednu a ko drugu stranu još se ne zna.
Predstavnici Islamske države, Al Kaide i pokreta Al Nusra, sigurno za pregovaračkim stolom sedeti neće. Ali, mada će na taj datum sigurno još sedeti u fotelji sirijskog predsednika jer je konačno pitanje njegove sudbine stavljeno po strani , nije jasno da li će u pregovorima direktno učešće uzeti najspornija figura tog plana Bašar Asad. Iako su plan političkog razrešenja sirijske krize prihvatile i SAD i Rusija, nova 2016. godina počela je novim trvenjima Vašingtona i Moskve oko njegove sudbine.
Američka novinska agencija AP emitovala je, pozivajući se na interni dokument Bele kuće, vest da se u američkoj administraciji računa da će Bašar Asad u najboljem slučaju svoju predsedničku funkciju napustiti marta 2017. godine. Dakle, pet godina pošto su SAD i njihovi bliskoistočni saveznici njegov odlazak počeli da zahtevaju. I, nikad dosta simbolike, Asad će predsednik Sirije prestati da bude gotovo istovremeno kad Barak Obama prestane da bude predsednik SAD.
Mada ova računica Vašingtona nikako ne operiše s definitivnim očekivanjima i datumima, iz Moskve je odmah, i za svaki slučaj, stigao demanti. Nema nikakvog dogovora o datumu odlaska Bašara Asada sa vlasti, Moskva i dalje ostaje pri stavu da o tome ko će biti predsednik Sirije treba da odluči sirijski narod. „Moguće je da su oni (SAD – prim. R.Ć.) pravili neke planove, ali u Beču oko toga nije postignuta saglasnost niti je mogla biti postignuta“- preneli su ruski mediji izjavu koju je Interfaksu dao Mihail Bogdanov specijalni predstavnik predsednika Rusije za Bliski istok i države Afrike.
U skladu sa bečkim planom, koji je u vidu rezolucije usvojio Savet bezbednosti UN, politički proces regulisanja sirijske krize trebalo bi da počne u februaru ove godine i da traje 18 meseci. Sadašnja sirijska vlada trebalo bi da bude raspuštena u maju, a prelazne vlasti i novi zakonodavni organ, koje će dogovoriti sadašnja vlast i opozicija, do kraja 2016. godine bi trebalo da pripreme projekat novog ustava Sirije. Početkom 2017. godine bi taj ustav trebalo da bude iznet na referendum, kako bi Sirijci odlučili da li ga prihvataju ili ne. Nije precizirano kako će na referendumu učestvovati unutar Sirije raseljeni građani , a naročito onih više od četiri miliona koji su izbegli iz te zemlje.
Za avgust 2017. godine planirano je održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora u Siriji. Može li i hoće li Bašar Asad učestvovati na ovim izborima takođe nije rešeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
