"Kompleks za mučenje Asadovog režima": Gardijan obišao zloglasni zatvor Sednaja (VIDEO) 1Foto: EPA-EFE/MOHAMMED AL RIFAI

Na periferiji Damaska juče su pronađena vrata. Iza njih ogroman podzemni kompleks, dubok pet spratova, sa poslednjim zatvorenicima režima Bašara al Asada, prenosi Gardijan koji je eksluzivno dobio pristup ovom zloglasnom zatvoru.

Automobili su jurili ka zatvoru Sednaja, lokalno poznatom kao „klanica za ljude“, najozloglašenijem kompleksu za mučenje u ogromnoj mreži pritvorskih centara sirijske vlade.

Bilo je navodno 1.500 zatvorenika zarobljenih pod zemljom kojima je bilo potreban spas.

Povorka osvetljena hiljadama svetala sa mobilnih telefona prošla je kroz kapije zatvorskog kompleksa, koja je, sve dok pobunjenici nisu preuzeli kontrolu nad objektom ranije u nedelju, garantovala ulazak, ali ne i izlaz.

Porodice su se gurale u nadi da prepoznaju neko lice koje izlazi.

Pobunjenički borci pokušali su da spreče ljude da uđu u sam zatvor.

Unutra, ljudi su lutali po lavirintu, krećući se od ćelije do ćelije, tražeći bilo kakav trag koji bi im mogao reći gde bi mogli biti njihovi rođaci i prijatelji.

Utrkivali su se da lociraju skriveno podzemno krilo koje su zvali „crveno krilo“ usred straha da zatvorenici gladuju bez hrane i guše se od nedostatka vazduha.

„Iz moje porodice je troje nestalih. Rekli su nam da postoje četiri nivoa pod zemljom i da se ljudi guše unutra“, rekao je Ahmad al-Shnein dok je pretraživao zatvorski hodnik.

„Oni koji su izašli odavde izgledali su kao kosturi. Zato zamislite kako će izgledati to podzemlje“, rekao je Shnein.

Sirijski pobunjenici ušli u Damask, Asad pobegao iz grada

U središtu zatvora je spiralno stepenište koje iz prizemlja izgleda beskrajno. Stepenište je opasano metalnim šipkama, a iza njih velika identična trezorska vrata kroz koja se nalaze tri krila objekta.

Prema navodima boraca pobunjenika, svako krilo je bilo specijalizovano za različite oblike mučenja. I nema prozora u spoljašnji svet.

U nedelju su ljudi silazili oko metalnog stepeništa, ulazili i izlazili na različita vrata, ali se uvek vraćali u centar. Pobunjenički borci nisu izgledali ništa bolje informisani. Jedan je konačno pronašao mapu, a gomila se zbila oko njega dok je pregledavao papirni dokument širok pola metra, koji je bio gotovo nečitljiv.

Tesne ćelije bile su zatrpane ćebadima i odećom, bačene kada su pobunjenici oslobodili zatvorenike ranije tog dana.

Video snimci pokazuju kako borce u nedelju oslobađaju zatvorenice, koje je trebalo ohrabriti da odu, ne mogu da veruju da zaista izlaze na slobodu.

Prema navodima grupa za ljudska prava, uske ćelije, prečnika ne više od nekoliko metara, bile su napunjene sa više od deset ljudi ne ostavljajući prostora za ležanje. Hodnicima su se čuli krici zatvorenika koji su bili mučeni.

Amnesti internešenel je naveo da je do 20.000 zatvorenika bilo zatvoreno u Sednaji, od kojih je većina utamničena nakon tajnih lažnih suđenja koja su trajala ne više od nekoliko minuta. Preživeli u zatvoru pričali su o brutalnim svakodnevnim premlaćivanjima i torturama od strane zatvorskih čuvara koje je uključivalo silovanja, strujne udare i drugo. Mnogi su mučeni do smrti.

Preživeli su rekli da su čuvari primenili pravilo apsolutne tišine u zatvoru. Ako zatočenici nisu mogli da govore, mogli su bar da pišu. Zidovi ćelija bili su prekriveni ušvrljanim, rukom pisanim porukama.

Još jedno parče papira, pronađeno na zemlji, pocepano i utabano, opisivalo je smrt jednog zatvorenika, što je, reklo bi se, napisao drugi zatočenik koji je želeo da dokumentuje smrt svog prijatelja.

U poruci, koju je napisao 63-godišnji zatvorenik koji se potpisao kao Mohamed Abdulfatah al-Jasem, navodi se da je video drugog zatvorenika čije ime nije bilo čitljivo kako pada i udara glavom tokom napada.


Na cedulji je ostavio broj telefona da se javi osoba koja ga je pronašla. Niko se na broj telefona nije javio kada je Gardijan pozvao.

U haosu bekstva iz zatvora, zapise su vodile porodice koje su tragale za rođacima. Grupe za ljudska prava su upozorile da se evidencija mora čuvati na uredan način, kako bi se dokumentovala sudbina oko 136.000 ljudi koje je uhapsio Asadov režim.

Vika je počela da se čuje negde iz zatvora. Neko je razvalio vrata i rekao da je čuo glas odozdo. Borci su pozivali na smirenost dok su stotine tražile da vide ko bi mogao biti ispod.

Sirijska civilna odbrana u današnjem saopštenju navela je da uprkos intenzivnoj potrazi kroz objekat, nisu pronašli nijednog zatvorenika zarobljenog pod zemljom. Upozorili su ljude da se ne nadaju jer su kružile glasine i dezinformacije.

Za mnoge je Sednaja bila poslednja nada da će pronaći nestale voljene. Jamen al-Alaj, 18-godišnjak iz sela Damaska koji je napuštao Sednaju, rekao je da je išao od zatvora do zatvora tražeći svog ujaka koji je nestao 2017.

Sirija je na istorijskoj prekretnici, šta sada sledi?

„Stigli smo danas i tražili smo i tražili, ali ništa nismo našli. Oni u crvenom krilu još nisu pronađeni“, rekao je Alaj, obećavši da će se vratiti ujutru.

Dok su ljudi napuštali Sednaju u kasnim noćnim satima, hiljade drugih su i dalje dolazile iz Damaska. Jedan čovek koji je dolazio upitao je drugog koji je odlazio: „Da li ste našli nekoga? Da li se pojavio neko novi?“ Čovek je tihim glasom odgovorio: „Ne, ali nadam se sutra“.

Satelitski snimci pokazali da je 2017. izgrađen novi krematorijum za odlaganje tela – otvorene su rano u nedelju. Postoje oprečni izveštaji o podzemnim blokovima ćelija do kojih tek treba da se dosegne, piše Gardijan.

Al-Arabiia je emitovala snimak porodice koja stiže u Damask da upozna svog puštenog sina, a glas starije majke se prekida od emocija dok ga je zagrlila prvi put posle 14 godina.

Raghad al-Tatari, pilot koji je odbio da bombarduje grad Hamu tokom ustanka protiv Hafeza al-Asada 1980-ih, oslobođen je posle 43 godine. Tal al-Maluhi (19), uhapšena 2009. zbog objave na blogu u kojoj se kritikuje korupcija u državi, pronađena je živa.

Jedan čovek obrijane glave i drhtav u Sednaji je bio toliko maltretiran da je izgubio pamćenje i mučio se da priča. Njegova porodica je rekla da je imao 20 godina i bio je student medicine kada je nestao pre 13 godina.

Hiljade demonstranata uhapšeno je tokom arapskog proleća 2011. jer su govorili protiv vlade. Dokumenti koji su procurili pokazali su da je državni bezbednosni aparat smatrao da je zatvor ključni način za suzbijanje neslaganja.

Kako se rat produbljivao, ogromna mreža filijala bezbednosti, pritvorskih centara i zatvora postala je ozloglašena po svojim brutalnim metodama mučenja, za koje grupe za ljudska prava kažu da su primenjene u industrijskim razmerama.

Mnoge Sirijce su vlasti tokom godina grubo obavestile da su njihovi rođaci pogubljeni, ponekad godinama ranije.

Mnogi još mučno iščekuju vesti nadajući da će voljeni biti pronađeni živi.

Jedna žena je rekla da je njen sin imao 18 godina kada je uhapšen 2012. godine. Od tada nije čula ni videla ništa o njemu.

„Sve ove porodice ovde imaju mnogo straha u srcu da su im sinovi mrtvi“, rekla je ona. „Neki od njih imaju malu nadu, prozor nade, da će njihova deca biti živa“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

SednajaSirijaZatvorDamask

Komentari


Ostali komentari (0)