Foto: EPA/ABEDIN TAHERKENAREHIako su sirijski pobunjenici prethodnih sedmica osvajali jedan po jedan grad – od Alepa, najmnogoljudnijeg grada na severu Sirije, pa do Dara na jugu – čini se da je njihov upad u Damask u nedelju ujutru i vest da je sirijski predsednik Bašar al Asad pobegao iz zemlje, šokirala svetsku javnost.
A možda čak i same građane i građanke Sirije, koji su ubrzo izašli na ulice da proslave pad diktatora koji je “gvozdenom rukom” vladao Sirijom preko 20 godina. Prethodno je to isto činio i njegov otac Hafez al Asad. Doduše, nisu svi proslavljali jer oni koji su zbacili Asada možda ne budu bolji od njega.
Ne treba zažmuriti na to da se vođa pobunjenika HTS-a Abu Mohamed el Golani svojevremeno borio za Al Kaidu protiv SAD u Iraku, iako sada tvrdi da je njegova grupa postala modernija, odnosno modernijih shvatanja i da planira da uvede demokratske slobode u Siriji.
“Vuk dlaku menja, ali ćud nikada” kaže ona stara izreka, koju možemo da primenimo i na ovog našeg alfu i omegu u Srbiji. Setimo se samo kako je Asad na početku svoje vladavine činio neke ustupke (na primer, bio je blaži nad kontrolom slobode izražavanja i amnestirao je političke zatvorenike) zbog kojih su mnogi pomislili da bi Sirija mogla da doživi katarzu, ali je vrlo brzo uveo autokratski, a potom i diktatorski način vladanja.
Zvuči li vam poznato? I Vučić je tako na početku bio raspoložen za razgovore sa svima, a onda je pokazao svoje pravo autoritarno lice.
Ali da se vratimo na Siriju.
Bašar al Asad je pobegao u Rusiju gde mu je predsednik Vladimir Putin lično dao azil. To nikoga ne treba da čudi s obzirom na to koliko je Rusija prethodnih godina podržavala sirijskog predsednika i pomagala mu u borbama protiv pobunjenika.
Šta se to sada desilo što je dovelo do Asadove bežanije u Rusiju?
Verovatno sve po malo – Rusija je okupirana svojim problemima, tu prvenstveno mislim na rat u Ukrajini koji sigurno vrlo iscrpljuje rusku ekonomiju; tu je i slabljanje Irana, još jednog Asadovog saveznika, najpre zbog udara Izraela na libanski Hezbolah, koji se povukao iz Sirije; sirijska vojska tako oslabljena nije mogla da pruži veći otpor pobunjenicima i Asadovim protivnicima, koji su, čini se, prilično lako osvojili i Damask.
Slavi se i u Evropi. Slavi Tramp. Međutim, nije vreme za slavlje. Situacija je vrlo nejasna.
Jesu mnogi građani i građanke Sirijce sanjali o ovom trenutku bar 13 godina otkako su počele antivladine demonstracije, ali moraće još da se strpe kako bi vreme pokazalo koji su ciljevi novih vlasti i koliki će biti međunarodni faktor u ovoj sada Siriji, tj. koje će poteze povući SAD, Rusija, Turska, Izrael, Iran, Kina…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
