Asošijeted pres: Ljudi širom sveta preispituju životne navike zbog udara inflacije

Agencija navodi da ptrošači širom sveta donose različite odluke zbog sve skupljeg goriva: da hodaju više, ili voze bicikl, idu podzemnom železnicom, vozom ili autobusom. Koče manje da bi štedeli gorivo. Preispituju planove da automobilom idu na odmor. Ili da se čak otarase vozila.

Milioni ljudi koji, međutim, nemaju pristup adekvatnom javnom saobraćaju ili ne mogu da se odreknu automobila iz nekog drugog razloga, moraju da ipak plaćaju gorivo, ali štede negde drugo.

Cene benzina i dizela su složena kombinacija cena sirove nafte, poreza, kupovne moći i bogatstva pojedinačnih zemalja, vladinih subvencija tamo gde ih ima, i prihoda posrednika kao što su rafinerije.

Cena nafte je u dolarima, tako da ako neka zemlja uvozi taj energent, računa se i kurs – cene goriva u Evropi nedavno su skočile delom i zbog slabije vrednosti evra.

Često postoje i geopolitički faktori, kao što je rat u Ukrajini. Kupci koji odbijaju da kupe rusku sirovu naftu i zabrane koje su zapadne zemlje uvele na ruske energente potresli su naftna tržišta već suočena sa manjim zalihama zbog brzog oporavka od pandemije korona virusa.

Postoji globalna cena nafte – oko 110 dolara po barelu – ali ne i globalna cena goriva zbog poreza i drugih faktora. U Hongkongu i Norveškoj možete da platite više od 10 dolara po galonu (oko 3,8 litara). U Nemačkoj, možda oko 7,5 dolara po galonu, a u Francuskoj osam. Prosečna cena u SAD po galonu je nešto niža, oko pet dolara, ali je to prvi put da je tako visoka.

Stanovnici siromašnijih država brzo osećaju posledice većih cena energije, ali nisu pošteđeni ni Evropljani i Amerikanci. Amerikanci imaju slabiji pristup javnom saobraćaju, a čak ni saobraćajne mreže u Evropi nisu dostupne svima, naročito u selima.

Kako navodi Glas Amerike (VOA), cene na pumpama mogu da budu i politički „dinamit“.

Američki predsednik Džo Bajden traži od Saudijske Arabije da proizvodi više nafte da bi pomogla da se smanje cene goriva, a planira da i tu zemlju poseti narednog meseca nakon što je OPEK odlučio da poveća proizvodnju. SAD i druge zemlje takođe su pustili naftu iz strateških rezervi, što pomaže ali nije ključno.

Nekoliko zemalja ograničilo je cene goriva, među kojima je Mađarska, gde popust ne važi za strane tablice. U Nemačkoj, vlada je smanjila porez za 35 centi po litru benzina i 17 centi za dizel, ali su cene uskoro počele ponovo da rastu.

Nemačka je takođe uvela jeftiniju mesečnu kartu za javni saobraćaj od 9 evra, što je dovelo do gužvi na železničkim stanicama i vozovima tokom nedavnog prazničnog vikenda. Međutim, taj program traje samo tri meseca i ne koristi mnogo stanovnicima sela gde nema železničkih stanica.

U stvari, potrošnja goriva je na nivou od pre pandemije, pokazuju podaci nemačkog udruženja benzinskih stanica.

Da li je olakšanje na vidiku? Mnogo toga će zavisiti od toga kako rat u Ukrajini bude uticao na globalna tržišta nafte. Analitičari kažu da će određene zalihe ruske nafte definitivno nestati, s obzirom na to da je Evropska unija, najveći i najbliži ruski kupac, obećala da će okončati veći deo uvoza ruske nafte u roku od pola godine.

U međuvremenu, Indija i Kina kupuju više ruske nafte. Evropa će zalihe morati da nabavlja iz drugih zemalja, kao što su bliskoistočne koje takođe ne ispunjavaju zacrtane ciljeve kada je reč o proizvodnji.

Za mnoge, večernji izlasci i obavezni letnji odmori, kao što je to slučaj u Evropi, među stvarima su na kojima se štedi.