Šta agencija Aspošijeted pres piše o oružanom sukobu na Kosovu?

AP podseća da je ubijen kosovski policajac i trojica naoružanih napadača u nedeljnoj pucnjavi između srpskih pobunjenika i kosovske policije. Prvobitno je uhapšeno osam osoba, ali je četvoro pušteno iz pritvora zbog nedostatka dokaza.

Svečlja je u intervjuu za AP kazao da istražitelji traže dokaze koji povezuju Rusiju, saveznicu Srbije, sa oružanim napadom.

„Rusko oružje, druga oprema i dokumenti koji upućuju na rusku umešanost otkriveni su nakon celodnevne pucnjave“, rekao je on.

U jednom od najgorih sukoba od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. oko 30 maskiranih muškaraca otvorilo je vatru na policijsku patrolu u blizini sela Banjska rano u nedelju.

Zatim su razvalili kapiju srpskog pravoslavnog manastira i zabarikadirali se unutra sa sveštenicima i hodočasnicima.

Nasilje je dodatno podiglo tenzije u regionu Balkana u trenutku kada su zvaničnici Evropske unije i SAD insistirali na sporazumu koji bi normalizovao veze između Srbije i Kosova.

Kampanja NATO bombardovanja srpskih položaja na Kosovu i u Srbiji dovela je do kraja rata 1998-99, podseća agencija.

„Ono što pouzdano znamo jeste da su oni (pobunjenici) došli iz Srbije“, rekao je Svečlja, piše AP.

Neki od njih su kosovski Srbi, koji imaju dvojno državljanstvo (kosovsko i srpsko), koji su, prema našim obaveštajnim podacima, obučavani u Srbiji.

„Pronašli smo neke dokumente koji nas navode na sumnju da je bilo pojedinaca koji dolaze i iz Rusije“, rekao je on.

„Za opremu imamo dokaze, ali za ljude još samo sumnjamo“, naveo je kosovski ministar u intervju za AP.

Na Zapadu postoje strahovi da bi Rusija, preko Srbije, možda želela da destabilizuje Balkan i da bar deo pažnje preusmeri sa invazije Moskve na Ukrajinu.

Rusija je izrazila podršku Srbiji zbog sukoba, okrivljujući Zapad što navodno nije zaštitio kosovske Srbe.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić demantovao je tvrdnje da je Srbija bila umešana u sukob, rekavši da su naoružani bili lokalni kosovski Srbi „koji više ne žele da izdržavaju teror“ kosovskih albanskih vlasti.

U Vučićevim izjavama naoružani ljudi su prikazani kao heroji, a proglašen je i dan žalosti za troje ubijenih Srba u Srbiji i na severu Kosova gde oni predstavljaju većinu.

Nakon sastanka u četvrtak sa danskim ministrom spoljnih poslova Larsom Lokeom Rasmussenom, Vučić je situaciju opisao kao „najkomplikovaniju i najopasniju do sada“, okrivljujući za tenzije politiku kosovske vlade i pozivajući na međunarodnu pomoć u zaštiti etničkih Srba.

Glavni pregovarač Srbije sa Kosovom Petar Petković zahtevao je nezavisnu istragu o ubistvu trojice srpskih naoružanih napadača, rekavši da su oni „brutalno“ pogubljeni nakon što su se predali kosovskoj policiji.

On je rekao da Beograd ima svedoke i dokaze, uključujući fotografije, ali ih nije iznosio u javnost.

Svečlja je rekao da su, na osnovu prikupljenih dokaza i snimaka dronom, neki od napadača, koje je nazvao „teroristima“, nosili maske za lice tokom operacije.

„Čak ni članovi grupe koji su uhapšeni nisu znali ko su“, rekao je on, piše AP.

„Dakle, ili su to visoki zvaničnici iz sektora bezbednosti Srbije ili možda direktno dolaze iz same Rusije“.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova je rekao da se čini da je cilj operacije zauzimanje severnog Kosova sa krajnjim ciljem otcepljenja od ostatka zemlje.

„Imali su još 100 uniformi“, rekao je Svečlja.

„Planirali su da regrutuju još ljudi unutar zajednica u kojima žive Srbi… Kosovske institucije bi morale da se nose sa nekoliko stotina terorista u scenariju koji su planirali.

On je rekao da su, sudeći po velikoj zalihi oružja pronađenom na mestu sukoba, napadači planirali da teško naoružaju najmanje nekoliko stotina ljudi.

„Uniforme, lični oklopi, kalašnjikovi, snajperske puške, pištolji. Sve ovo govori da je bilo opreme za par stotina ljudi zajedno sa logistikom. To je bila oprema i oružje za ceo bataljon“, rekao je on.

Opasnost od nove pobune nije gotova, rekao je Svečlj za AP..

„Imamo informaciju da se obuka ovih terorista nastavlja u Srbiji“, rekao je on.

„Na Kosovu još uvek ima ljudi koji su deo ove grupe“.

Srbija i Kosovo, bivša autonomna pokrajina, decenijama su u sukobu.

U ratu 1998-99. poginulo je više od 10.000 ljudi, uglavnom kosovskih Albanaca. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. ali je Srbija odbila da prizna taj potez.

EU, uz podršku SAD, posredovala je u pregovorima između dve strane.

U februaru su kosovski premijer Aljbin Kurti i Vučić dali saglasnost na plan EU od 10 tačaka za normalizaciju odnosa, ali su se dvojica lidera od tada distancirali od sporazuma.