Atentat bi mogao da izazove još veću nestabilnost Haitija

Kako navodi Gardijan, očekuje se da će ubistvo Moiza, i ranjavanje njegove supruge, uneti još veći haos u već nestabilnu karipsku zemlju koja koja je preplavljena nasilnim obračunima bandi, siromaštvom, rastućom inflacijom i protestima pristalica opozicije koji Moiza optužuju za autoritarizam. Privremeni premijer Haitija Klod Žozef proglasio je vanredno stanje u zemlji, pozivajući sve na mir, i rekao da je “situacija pod kontrolom”, te da policija i vojska imaju kontrolu nad bezbednošću.

U intervjuu za AP, Žozef je izjavio da je zatražio međunarodnu istragu atentata i da će izbori, zakazani za ovu godinu, biti održani, obećavši da će sarađivati podjednako sa Moizovim saveznicima i protivnicima. Ambasador Haitija u Sjedinjenim Državama Bohit Edmond kaže da su Moizove ubice tvrdile da su članovi američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA) i da su došli o okviru jedne operacije ove agencije kada su ulazili u dobro čuvanu rezidenciju predsednika.

“To je bio dobro organizovan napad. Među napadačima bi moglo biti i stranih plaćenika, pošto neki od njih koji su zabeleženi na video snimku govore španski. Ne znamo sa sigurnošću ko stoji iza napada, ali izvesno je da su ga izveli profesionalci, ubice”, rekao je Edmond za Gardijan, dodajući da je od Bele kuće zatražio da SAD pomognu prilikom identifikacije i hvatanja ubica. Američki predsednik Džozef Bajden je, uputivši izraze saučešća, ubistvo nazvao “veoma zabrinjavajućim” i rekao da su SAD “spremne da pomognu dok nastavljaju sa naporima da Haiti bude bezbedan”.

Do napada je došlo svega 24 sata pošto je Moiz imenovao novog premijera Arijela Henrija da preuzme dužnost šefa vlade i pripremi zemlju za predstojeće predsedničke izbore u naredna dva meseca.

Atentat bi mogao da odvede Haiti u nova previranja i da izazove još veći talas nasilja, pišu svetski mediji, pošto je već postojeća kriza dodatno zakomplikovana političkim vakuumom i time što nije jasno ko bi mogao da preuzme vlast.

Najsiromašnija zemlja na zapadnoj hemisferi bila je zahvaćena nasilnim protestima, ekonomskim padom koji je donela pandemija i zabrinutošću za bezbednost od kada je Moiz (53), koji je tesno pobedio na izborima 2016, odbio da napusti funkciju u februaru, tvrdeći da je njegov mandat traje još godinu dana.

On je prethodno pokrenuo korake za promenu ustava, što bi mu obezbedilo veću moć i omogućilo da se kandiduje za drugi mandat i da ima veću kontrolu nad oružanim snagama, kao i pravni imunitet za delovanje tokom mandata na čelu države.

Atentat se dogodio usred eskalacije političke nestabilnosti, dok se Moiz opirao pozivima opozicije da se povuče sa čela države, a naoružane bande držale kontrolu nad većim delovima karipske zemlje zahvaćene talasima otmica, silovanja i ubistava, piše Vašington post.

Aktivisti za ljudska prava optuživali su Moizovu vladu da je povezana sa nekim od uličnih bandi, dok su kritičari tvrdili da je pokušao da podrije demokratiju.

Osim toga, glavni grad Haitija Port-o-Pens je već nedeljama preplavljen nasiljem dok se rivalske grupe bore jedne protiv drugih ili protiv policije kako bi preuzele kontrolu na ulicama, zbog čega su raseljene desetine hiljada ljudi i pogoršana humanitarna kriza u zemlji.

Prošle nedelje je u obračunu na ulicama Port-o-Prensa poginulo najmanje 15 ljudi, dok je u ovoj godini najmanje 278 Haićana ubijeno u nasilju bandi.

Zemlju dodatno potresa kriza izazvana pandemijom virusa korona, kao i sve lošija ekonomska situacija koja je vladala i pre toga. Prema podacima Svetske banke, u toku prošle godine zabeležen je dodatni pad ekonomije od 3,8 odsto, a oko 60 odsto stanovnika sada živi u siromaštvu, prenosi Si-En-En.

UNICEF je u maju upozorio da se očekuje da će se teška akutna neuhranjenost dece na Haitiju više nego udvostručiti ove godine pošto je zemlja suočena sa rastućim nasiljem, pandemijom kovida 19 i nedostatkom pristupa esencijalnim službama.