Atentat na premijera: Slovačka je već bila otrovana zemlja

Prostrelne rane opasne po život, višesatne operacije čiji pozitivan ishod nije bio izvestan, sada možda i meseci oporavka – slovački premijer Robert Fico za dlaku je preživeo atentat u sredu (15. maj).

Od ubistva Zorana Đinđića, pune dve decenije nije bilo atentata na šefa vlade neke evropske države.

Šok je veliki, posebno u Slovačkoj, ali i drugde. Atentata na Fica tužan je vrhunac sve većeg nasilja nad političarima u mnogim evropskim zemljama.

U Slovačkoj – politički duboko podeljenoj zemlji od pet miliona ljudi u kojoj prevladava izuzetno grub i nasilan ton između suprotstavljenih strana – gotovo svi Ficovi protivnici izrazili su užasnutost i ogorčenje.

Glavna opoziciona stranka otkazala je proteste protiv planirane reforme javnog servisa, koju je predložila Ficova vlada.

Predsednica Žužana Čaputova, koja je i sama meta brojnih kampanja satanizacije, te zbog toga odustaje od političke karijere, pozvala je političku elitu i javnost da se odreknu klime mržnje i verbalnog nasilja.

Motivi počinioca još nisu sasvim razjašnjeni. Očigledno se radilo o usamljenom počiniocu. Juraj C. (71) iz gradića Levice na jugozapadu Slovačke bavio se književnošću, ranije je bio radnik obezbeđenja.

Ranije je objavljivao sadržaje protiv migranata i Roma na društvenim mrežama.

U isto vreme, čini se da je bio i protivnik desno-nacionalističke vladine koalicije pod vođstvom premijera Fica. Posmatrači ovog čoveka karakterišu kao očigledno frustriranog i politički konfuznog.

Mečijarova era kriminala i ubistava

Iako ništa nije ukazivalo na takav zločin protiv Fica, napad je deo dugogodišnje istorije nasilja u Slovačkoj.

Nakon mirnog raspada Čehoslovačke i sticanja nezavisnosti 1993, Slovačka se pod vođstvom premijera Vladimira Mečijara godinama nalazila na raskrsnici između autokratskog režima s bliskim vezama s organizovanim kriminalom i pravne države.

To je razdoblje bilo obeleženo privrednim i privatizacionim kriminalom, brutalnim mafijaškim ubistvima i brojnim ozbiljnim napadima na kritičare Mečijarovog sistema.

Najgore razdoblje bila je borba za vlast 1995. između Mečijara i tadašnjeg predsednika Mihala Kovača, u kojoj je slovačka tajna služba otela predsednikovog sina.

Mečijar je navodno bio idejni tvorac otmice, ali zbog amnestije koju je sam objavio, ona nikada nije razrešena.

Ubistvo Jana Kucijaka

Ulaskom Slovačke u EU 2004. godine činilo se da je s ovom erom završeno. Bilo je to i vreme kada je započela velika politička karijera Roberta Fica u Slovačkoj.

U to vreme advokat, Fico se pokazao kao socijaldemokrata i borac protiv korupcije i beskrupuloznog neoliberalizma. Premijer je postao prvi put 2006. godine.

Ubrzo nakon toga je optužen za umešanost u korupciju, uključujući aferu „Penta Gorila“, što je bio najveći postkomunistički korupcionaški skandal u Slovačkoj, koji se odnosio na uticaj sumnjivih preduzetnika na slovačku politiku.

U vreme Ficove vladavine dogodilo se naručeno ubistvo novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove u februaru 2018. Kucijak je istraživao veze između politike i organizovanog kriminala u Slovačkoj.

Iako Ficova vlada direktno nije imala ništa s ubistvom, premijer je u to vreme morao da podnese ostavku jer je Kucijak razotkrio veze sa italijanskom mafijom u slovačkoj vladi, između ostalih i preko savetnice i navodne Ficove ljubavnice.

Navodni naručilac ubistva, preduzetnik Marijan Kočner, takođe je održavao bliske veze s članovima vlade i visokim zvaničnicima u državnom aparatu. Slika Slovačke u to vreme bila je slika prave mafijaške države.

Nema temeljnih reformi

Nakon Ficove ere, advokatica i antikorupcijska aktivistkinja Žužana Čaputova izabrana je za predsednicu 2019, a sledeće godine na vlast je došla liberalno-konzervativna reformska koalicija.

Ipak, nade dela slovačkog društva u temeljne promene na kraju se nisu ispunile. Koalicija raspala se prošle godine zbog stalnih sukoba.

Fico se vratio na vlast nakon prevremenih izbora u septembru 2023. Od tada se on i njegova vlada prvenstveno bave političkim uticajem na pravosuđe, zaustavljanjem krivičnih postupaka za korupciju i ućutkivanjem nezavisnih medija.

Fico se još pre mnogo godina iz socijaldemokrate transformisao u desničarskog nacionalistu.

Često kritikuje Evropsku uniju, liberalizam, „LGBTQ ideologiju“ i navodne neprijatelje „tradicionalnih vrednosti“.

Fico zastupa proruske i antiukrajinske pozicije, za njega su svi njegovi protivnici „izdajnici“, kritičke novinare naziva „hijenama“, „idiotima“ ili „antislovačkim prostitutkama“.

Na taj način je Fico davao doprinos klimi koju je užasnuta predsednica Čaputova u govoru u sredu ovako karakterisala: „Retorika puna mržnje, kojoj svedočimo, vodi u postupke pune mržnje!“ A onda je dodala: „Molim vas, zaustavimo ovo!“

Državna otmica

Više je nego upitno da li će njene reči dobiti odjeka. U prvim reakcijama nakon pokušaja atentata na Roberta Fica, članovi Vlade i stranački drugovi uglavnom su optuživali opozicione stranke i kritične novinare da su intelektualni nalogodavci zločina.

To bi mogao biti znak da koalicija, a posebno Ficova stranka SMER, koriste napad kao priliku za još rigoroznije mera protiv opozicije i kritičara.

Jedan od onih, koji sada napadaju nezavisne novinare, jeste slovački ministar odbrane Robert Kalinjak.

On za to ima svoje razloge, jer su pre nekoliko godina nezavisni mediji u Slovačkoj razotkrili njegovu navodnu umešanost u državnu otmicu. Radilo se o otmici vijetnamskog preduzetnika u Berlinu, koji je preko Bratislave prebačen nazad u Vijetnam.

Kalinjak je navodno kao ministar unutrašnjih poslova u julu 2017. osigurao da se Trin Suan Tan, koji je prethodno otet iz Berlina, s lažnim dokumentima odvede u Vijetnam avionom slovačke vlade.

Kalinjak je dugogodišnji prijatelj Vijetnama – između ostalog, tokom posete 2017. inicirao je saradnju slovačkih i vijetnamskih firmi u sektoru bezbednosti i naoružanja.