Foto: EPA-EFE/PAVEL BEDNYAKOVNoću između 2. do 3. maja, bespilotne letelice pokušale su da napadnu rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Kremlju. U saopštenju, koje je snažno odjeknulo u Moskvi, precizirano je da je reč od dve bespilotne letelice koje su bile usmerene na Kremlj i da su one onemogućene „kao rezultat blagovremenih dejstava vojske i specijalnih službi uz korišćenje radarskih sistema za ratovanje“.
Ali, postoji video snimak kako jedna od njih udara u kupolu Dvorca u kojem je Putin nedavno primio kineskog predsednika Si inpinga.
Navedeno je da nije bilo žrtava, niti značajnije materijalne štete. Precizirano je da je oborena letilica bio turski „Barjaktar“, što svakako nije slučajno, imajući u vidu da je Kremlj veoma nezadovoljan turskim isporukama naoružanja Ukrajini.
Na ovaj način, prekršena je neka vrsta „usmenog sporazuma“ s početka sukoba da najviši državni rukovodioci jedne i druge strane neće biti mete napada.
Moskva je sa svoje strane više puta potvrdila da predsednik Zelenski nije i neće biti meta njenih napada, dok se za Kijev nije ni smatralo da će biti u stanju da direktno ugrozi ruskog predsednika.
On je, uostalom, nedavno bio dva puta na teritoriji Ukrajine pod ruskom kontrolom, gde nije bilo nikakvih sličnih aktivnosti protiv njega.
Zvanična reakcija Moskve se pokazala predvidljivom: „Ove akcije smatramo planiranim terorističkim aktom i pokušajem napada na predsednika, izveden uoči parade povodom Dana pobede, 9. maja, na kojoj je planirano i prisustvo stranih gostiju.
Usled ovog terorističkog akta predsednik nije povređen. Raspored njegovog rada se nije menjao, nastavlja se uobičajeno“.
Očigledno je da će biti odmazde, kako je saopštila i pres-služba Kremlja: „Ruska strana zadržava pravo da preduzme mere odmazde gde i kada smatra da treba.“
„Patetično brbljanje“: Portparol predsednika Dmitrij Peskov pojasnio je da Putin nije bio u Kremlju u vreme napada dronom, već je šef države radio u rezidenciji u blizini Moskve u Novo-Ogarjevu. Peskov je naglasio da iza ovog pokušaja atentata stoje SAD i druge zapadne države koje pomažu Ukrajini.
SAD i Kijev su odmah odbacili navode da su umešani u napad i optužili Moskvu da je sama aranžirala inscenaciju kako bi mogla da ima izgovore za svoje akcije. Zvaničnici SAD su pojasnili da, ukoliko je to bila ukrajinska akcija, oni nisu o njoj bili obavešteni.
Odmah su se na ruskim i ukrajinskim društvenim mrežama pojavili video snimci na kojima se iznad Kremlja jasno vidi beli dim, pa čak i zapaljeni krov kupole.
U nedostatku informacija, počeli su da kruže iskazi navodnih očeividaca koji su „čuli prasak poput grmljavine“ i „videli varnice, a kasnije i ljude sa baterijskim lampama, koji su očigledno pregledali to područje“.
Ukrajinski dronovi koji su pokušali da napadnu Kremlj leteli su na najmanjoj mogućoj visini, smatra ruski general-major Sergej Lipovoj koji pretpostavlja da su dronovi lansirani iz Podmoskovlja.
Lider Komunističke partije Ruske Federacije Genadij Zjuganov saopštio je da napadi dronova na Kremlj samo potvrđuju da se protiv Rusije vodi rat u punom obimu.
Prema njegovom mišljenju, kao odgovor su potrebne odlučne akcije, uključujući i one koje imaju za cilj „zaustavljanje isporuke vojne opreme Ukrajini“ zapadnih zemalja, dok je predsednik Liberalno demokratske partije i Spoljnopolitičkog odbora državne Dume, Leonid Slucki, izjave Kijeva o neumešanosti u napad nazvao „patetičnim brbljanjem“. Slucki traži da Zelenski bude izveden pred međunarodni tribunal.
Ovaj napad u svakom slučaju dovodi se u vezu sa predstojećom ofanzivom ukrajinske vojske. Na jednoj strani, pretpostavlja se da je glavni cilj koji ukrajinsko vojnopolitičko rukovodstvo sada sebi postavlja jeste formiranje informativne slike o „opštoj ofanzivi“ na svim frontovima i pravcima, gde su kopnene operacije samo deo opšte ofanzive na Rusiju.
Ruski stručnjak Vladislav Šurigin tvrdi da će Ukrajinci pokušati da stvore egzaltirani „trend“ u informativnom prostoru Rusije, talas panike, sličan situaciji oko terora ičkerskih radikala u septembru 1999. godine. Za formiranje takvog „talasa“ u Rusiji maksimalno će se iskoristiti svi resursi informacione mreže i medijske ličnosti pod zapadnom kontrolom.
Napad na Rusiju: Neki američki vojni stručnjaci naglašavaju da je mnogo nepoznanica, ali se zna da je Moskva sada „barem naizgled ranjiva na ukrajinski napad“. Takođe „znamo da će Rusija osetiti potrebu da odgovori na ovaj napad, bilo zato što veruje da je Kijev pokušao da ubije Putina ili zato što želi da ljudi veruju da ona tako veruje“.
Pod pretpostavkom da je Ukrajina lansirala ovaj dron, možda je to bio manje pokušaj da se nanese šteta nego da se Rusija primora da preusmeri svoja sredstva protivvazdušne odbrane dalje od fronta.
Za Putina bi bilo politički zabrinjavajuće da dopusti Ukrajincima da tuku Moskvu na isti način na koji je Rusija tukla Kijev; Rusija je, ipak, velika sila. Ukrajinci su takođe možda pokušavali da podstaknu Ruse na neki nerazuman napad pre dugoočekivane ukrajinske ofanzive.
Navodi iz dokumenta koji su nedavno procurili iz Pentagova potvrđuju da su napadi na Moskvu i Novorosijsk bili planirani za 24. februar, ali su SAD sprečile ukrajinsku stranu da sprovede plan, kako je to 24. aprila preneo Vašington post. Prema pisanju lista, šef ukrajinskog vojno-obaveštajnog odeljenja, Kiril Budanov, dao je instrukcije jednom od svojih oficira da se „pripremi za izvođenje masovnih udara 24. februara“.
Raspravljajući o mogućim ukrajinskim udarima na teritoriju Rusije, u zapadnim zemljama su do izvesnog trenutka smatrali da bi takav rasplet događaja doveo do direktnog sukoba NATO-a, zapadnih zemalja i Rusije, a takođe i do eskalacije sukoba.
Međutim, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus 21. aprila je rekao da smatra prihvatljivim ograničene udare na rusku teritoriju, ako ne budu izvršeni napadi na gradove, civile i civilna područja.
Zamenik američkog sekretara za odbranu, Kolin Kal, rekao je 17. aprila da je Vašington zabrinut zbog mogućnosti upotrebe oružja isporučenog Ukrajini za napad na Rusiju. Prema njegovim rečima, zemlja nije zainteresovana da sukob eskalira u globalno sučeljavanje.
Američki autori priznaju da je pitanje atentata za vreme rata „mučno“. Međunarodno pravo (i veliki deo domaćeg prava) ima tendenciju da zamućuje ubistvo stranih zvaničnika čak i u vreme rata, no oni ukazuju da „određeni uslovi mogu opravdati napad“.
Pod tim uslovima oni navode da Vladimir Putin „nesumnjivo ima direktnu vlast nad vojnim snagama Ruske Federacije“, što ga, kao i svakog drugog u direktnoj liniji komandovanja ruskih vojnih snaga, „čini legitimnim vojnim ciljem“.
Sjedinjene Države su pokušale da ubiju iračkog predsednika Sadama Huseina u prvim satima rata 2003. sa istim pravnim opravdanjem. Imajući u vidu „verodostojne optužbe“ da su ruske snage pokušale da ubiju predsednika Volodomira Zelenskog u prvim danima rata, „napad na Putina ne bi predstavljao eskalaciju“.
Ono što im ovde smeta jesu „ozbiljna pitanja“ o mudrosti pokušaja atentata na Putina. Sa političkog stanovišta, verovatno postoje negativne strane ugrožavanja direktne bezbednosti čoveka koji može da lansira ogromnu količinu nuklearnog oružja, posebno zato što je očigledno teško da bi bilo koji Putinov naslednik bio „diplomatski fleksibilniji“.
A on se već oglasio. Dmitrij Medvedev je najavio da „posle ovog terorističkog napada nije preostalo ništa osim fizičkog eliminisanja Zelenskog i njegove klike“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
