Atina pravi kamp za izbeglice koji žive na ulicama

Od letos stotinak izbeglica samoinicijatvno kampuje u centru glavnog grada, ispod dudova na Trgu Viktorija.

Najnoviji zakon o azilu iz novembra 2019. godine, drastično je smanjio period tokom kojeg se izbeglicama obezbeđuje smeštaj po dobijanju azila. Ranije šest meseci, taj period je sada samo mesec dana. Potom izbeglice više ne mogu ostati u kampovima i stanovima koje finansira EU u okviru programa smeštaja ESTIA kojim upravlja Visoki komesar za izbeglice (UNHCR).

Od juna, više od 11.200 izbeglica širom Grčke bilo je pod pretnjom deportacije, po Ministarstvu za migracije. Neki su preseljeni u kampove, drugi su sami našli smeštaj, ali mnogi su ostali na ulici.

Zbog ogorčenosti stanovnika na Trgu Viktorije, i iz „bezbednosnih razloga usled širenja korona virusa“, Skupština Opštine Atine je odlučila da postavi kamp s 500 mesta za izbeglice koje su već dobile azil.

Po sporazumu potpisanom u četvrtak, Ministarstvo za migracije finansiraće opremu kampa, Skupština Opštine Atina će se pobrinuti za njegovo postavljanje i potrebe – struja, voda, a kampom će upravljati IOM.

Prisustvo IOM-a je neophodno za omogućavanje izbeglicama da se prijave za program Helios, koji je osnovala ta organizacija, a koji im omogućava da pohađaju kurseve grčkog i dobiju novčani dodatak za smeštaj. Do sada su birokratske prepreke otežavale prijavu izbeglica za to.

„Dajemo stvarno rešenje za stvarni problem, da nikada ne vidimo slike poput onih koje smo videli prošlog leta: ljude koji spavaju na trgovima i trotoarima“, rekao je predsednik Opštine Atina Kostas Bakojanis, nećak Premijera Grčke, Kirijakosa Micotakisa.

„Poslednjih godina, tokom migracione krize, Atina je nosila nesrazmeran teret“ u poređenju s drugim evropskim glavnim grdovima, dodao je predsednik Opštine.