Atinski list: Koliko Grčku košta pandemija

U Grčkoj je na prinudnom odmoru u nekom razdoblju tokom epidemije bilo 992.000 ili 46 odsto zaposlenih u privatnom sektoru, registrovano je u udruženom državnom fondu socijalnog osiguranja EFKA.

Mesečno je tokom epidemije bilo približno pet miliona obustava ugovora o radu što je koštalo državu 2,7 milijardi evra – koliko je i dobila iz programa pomoći EU za nezaposlene SURE.

Prosečna naknada nezaposlenim radnicima u Grčkoj je 474 evra mesečno. Međutim, statistčki prosek osnovnih rashoda za život (stanarina, struja, voda, namirnice) u Atini gde je 40 odsto stanovništva Grčke, iznosi 890 evra po osobi.

Prosečan mesečni gubitak prihoda od zarade za svakog grčkog zaposlenog koji je zbog epidemije bio primoran da prekine rad, iznosi 27-35 odsto u odnosu na prosečnu neto zaradu 2019.

Po istraživanju agencije ALCO za najveći sindikat GSEE, polovina zaposlenih u privatnom sektoru izgubila je za godinu dana, do marta ove godine, po tri ​​prosečne mesečne neto plate, ili po oko 2.200 evra.

Ukupan dug u Grčkoj, i javni i privatni, posle godinu dana pandemije je porastao na 343 odsto BDP-a. Grčka je po tome treća u svetu, posle Japana (433 odsto BDP-a) i Kanade (352 odsto).

Javni dug Grčke dostigao je 374 milijarde evra ili 208 odsto BDP-a.

Grčka preduzeća su tokom 2020. godine izgubila 41,6 milijardi evra prometa, a po dosadašnjim indicijama, u prvom kvartalu 2021. izgubiće još šest milijardi.

Predstavnici malih i srednjih preduzeća upozoravaju na opasnost da će 200.000 preduzeća morati da stavi katanac pod teretom dugova bankama i državi.

U grčkoj državnoj službi za zapošljavanje OAED je u decembru bilo 1.181.296 registrovanih nezaposlenih, što je od 2010. drugi najveći broj.

Ipak, državna statistička služba ELSTAT smatra da je nezaposleno samo 726.000 ljudi i da je stopa nezaposlenosti 15,8 odsto, piše grčki list.

Dnevnik „Efimerida ton sintakton“ je članak napisao na osnovu podataka EUROSTAT-a, MMF-a, OECD-a, Međunarodne organizacje rada (ILO), Instituta za međunarodne finansije (IIF), službe EU za istraživanje informacija EUROFOUND, ELSTAT-a i OAED-a.