Australija prva u svetu: Koje još zemlje na neki način brane deci da koriste društvene mreže?

Više meseci se intezivno raspravljalo o ovom zakonu, koji je na kraju usvojen prilično brzo – u roku od nedelju dana.

To je učinjeno u četvrtak uveče, poslednjeg dana zasedanja u godini.

Zbog ovog poteza australijskog parlamenta tehnološke kompanije obaveštene su da pooštre bezbednost pre roka koji tek treba da se odredi.

Prema novom zakonu, tehnološke kompanije moraju da preduzmu „razumne korake“ kako bi sprečile maloletne korisnike da pristupe uslugama društvenih mreža ili će se suočiti sa kaznama od skoro 50 miliona australijskih dolara (32 miliona dolara).

Očekuje se da će se zabrana odnositi na Snepčet, TikTok, Fejsbuk, Instagram, Redit i X, ali bi se ta lista mogla proširiti.

“Znamo da mreže mogu biti sredstvo za nasilnike i prevarante, mesto gde mladi trpe pritisak svojih vršnjaka, mogu biti okidač različitih anksioznosti. I što je najgore – alatka za onlajn predatore“, rekao je premijer Australije Entoni Albane, prenosi N1.

Reakcija je stigla iz TikToka, društvene mreže koja je izuzetno popularana među tinejdžerima.

Portparol TikToka veruje da postoji opasnost da se deca dovedu u još veću opasnost.

Kritičari su, piše BBC, tražili garancije da će privatnost biti zaštićena.

Takođe su upozorili da se ograničenja lako mogu zaobići pomoću alata kao što je VPN – koji može da prikrije lokaciju korisnika i učiniti da izgleda da se prijavljuje iz druge zemlje, kao i da deca koja pronađu načine da krše pravila neće biti kažnjena.

Francuska je prošle godine uvela zakon o blokiranju pristupa društvenim medijima za decu mlađu od 15 godina bez saglasnosti roditelja.

Ipak, istraživanja pokazuju da je skoro polovina korisnika uspela da izbegne zabranu korišćenja VPN-a.

Zakon u američkoj državi Juta – koji je bio sličan australijskom – poništio je savezni sudija koji ga je smatrao neustavnim.

Globalni lideri sa velikim interesovanjem posmatraju australijske zakone.

Norveška se nedavno obavezala da će slediti stope zemlje, a prošle nedelje je britanski sekretar za tehnologiju rekao da je slična zabrana „na stolu“ – iako je kasnije dodao: “Ne… trenutno”.

VELIKA BRITANIJA

Britanija trenutno nema planove za ograničenja u australskom stilu, piše Gardijan.

Ali je ministar za digitalne tehnologije, Peter Kile, rekao da je “sve na stolu” kada je u pitanju zaštita ljudi na mreži i pokrenuo je studiju za istraživanje uticaja upotrebe pametnih telefona i društvenih medija posebno na decu.

On je rekao da regulator Ofcom mora da uzme u obzir vladine prioritete kao što su bezbednost po dizajnu i transparentnost i odgovornost, jer oni primenjuju Zakon o bezbednosti na mreži od sledeće godine.

Zakon koji postavlja strože standarde za platforme društvenih medija kao što su Fejsbuk, Jutjub i TikTok – uključujući odgovarajuća starosna ograničenja – donela je prethodna vlada 2023.

NORVEŠKA

Norveška vlada je prošlog meseca predložila povećanje uzrasta u kojem deca mogu da pristanu na uslove za korišćenje društvenih medija na 15 godina sa trenutno 13 godina, iako bi roditeljima i dalje bilo dozvoljeno da se odjave u njihovo ime ako su ispod starosne granice.

Vlada levog centra je saopštila i da radi na postavljanju apsolutne zakonske minimalne starosne granice za korišćenje društvenih medija.

Međutim nije poznato kada bi zakon koji to nalaže mogao da stigne u parlament.

EVROPSKA UNIJA

U Evropskoj uniji je potrebna saglasnost roditelja za obradu ličnih podataka za decu mlađu od 16 godina, iako 27 država članica može da snizi tu granicu na 13 godina.

FRANCUSKA

Francuska je 2023. godine usvojila zakon koji zahteva da društvene platforme dobiju saglasnost roditelja za maloletne osobe mlađe od 15 godina za otvaranje naloga.

Međutim, lokalni mediji kažu da postoje tehnički izazovi i da to još nije sprovedeno.

U aprilu je komisija koju je naručio predsednik Emanuel Makron preporučila stroža pravila, uključujući zabranu mobilnih telefona za decu mlađu od 11 godina i telefona sa internetom za one mlađe od 13 godina.

Nejasno je kada bi novi zakon mogao biti usvojen i u kojoj meri bi pridržavajte se preporuka stručnjaka.

NEMAČKA

Zvanično, maloletnicima između 13 i 16 godina je dozvoljeno da koriste društvene mreže u Nemačkoj samo ako njihovi roditelji daju saglasnost.

Trenutno nema planova za dalje. Međutim, zagovornici zaštite dece kažu da su kontrole nedovoljne i pozivaju na bolju primenu postojećih pravila.

BELGIJA

Belgija je 2018. godine donela zakon koji zahteva da deca imaju najmanje 13 godina da otvore nalog na društvenim mrežama bez dozvole roditelja.

HOLANDIJA

Holandija nema zakone o minimalnoj starosnoj dobi za korišćenje društvenih medija, ali je vlada zabranila mobilne uređaje u učionicama od januara 2024. kako bi smanjila ometanje.

Izuzeci se odnose na digitalne lekcije, medicinske potrebe ili invaliditet.

ITALIJA

Deci mlađoj od 14 godina u Italiji potrebna je saglasnost roditelja da bi se registrovala za naloge na društvenim mrežama, dok nije potrebna saglasnost od tog uzrasta naviše.