Nakon pobede na izborima za EU u junu, austrijska krajnje desničarska Partija slobode (FPO) iskoristila je trenutak, pozivajući na imenovanje evropskog komesara za „remigraciju“ koji će imati zadatak da prinudi povratak migranata i građana sa migracionim poreklom u njihove zemlje porekla.
Prigušena reakcija koja je usledila bila je oštar kontrast u odnosu na Nemačku, gde su mesecima ranije pljuštale optužbe da su članovi krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) prisustvovali sastanku na kojem su razgovarali o reemigraciji što je navelo desetine hiljada ljudi da izađu na ulicama u znak protesta, piše Ashifa Kasam, dopisnica Gardijana za evropska pitanja.
U Austriji „nije bilo negodovanja“, rekao je Farid Hafez, viši istraživač na Univerzitetu Džordžtaun.
„Ovo je normalizacija rasizma koju je postigla krajnja desnica i koja je postala sasvim normalan deo svakodnevne austrijske politike“.
Ovaj stav će biti testiran u nedelju kada Austrijanci izlaze na birališta za parlamentarne izbore.
Ankete sugerišu da bi antimigrantska, antiislamska FPO, koju su 1950-ih osnovali bivši nacisti, mogla da se pojavi kao stranka sa najviše glasova po prvi put u posleratnoj istoriji zemlje.
Pobeda bi bila demonstracija snage za stranku, koja je 2000. katapultirana u mejnstrim austrijske politike – ostavljajući zemlju suočenu sa izolacijom u Evropi i odbijanjem međunarodnog prezira – nakon što je postigla najbolji rezultat za bilo koju krajnje desničarsku stranku u zapadnoj Evropi od drugog svetskog rata.
Manifest stranke koji broji 90 stranica poziva na homogenost, obećavajući da će promovisati remigraciju, smanjiti davanje azila i blokirati spajanje porodice za ljude koji su već u Austriji.
Ankete pokazuju da FPO neće dostići potpunu većinu, pa bi morala da se oslanja na pregovore sa koalicionim partnerom za formiranje vlade.
„Partija slobode je, istorijski gledano, partija koju su osnovali bivši nacisti za bivše naciste“, rekao je Hafez, koji je iz Austrije i sada radi na projektu Džordžtaun univerziteta Bridge initiative, višegodišnji istraživački projekat o islamofobiji.
„Za mene, kao obojenog politikologa, na kraju krajeva, verujem da ne treba potceniti činjenicu da ti ljudi potiču iz duboko rasističke ideologije“.
U prve tri decenije partija je čamila na rubu. Početkom 2000-ih, uhvatila se za antiislamsku retoriku kako bi pokušala da dobije glasove izazivanjem straha.
Pošto se strategija pokazala uspešnom, konzervativna Austrijska narodna partija (OVP) sledila je njen primer, zatvarajući džamije i pokušavajući da zabrani nošenje marama u školama.
„Dakle, na neki način, ono čemu smo svedoci od tada jeste da je islamofobija postala toliko mejnstrim da više nije ograničena na krajnju desnicu“, rekao je Hafez.
Oko 700.000 ljudi u Austriji, od muslimana do onih sa muslimanskim poreklom, bilo je ostavljeno da podnese teret ovog diskursa.
„Muslimani nisu na bezbednom mestu“, rekao je Hafez.
Pitanje je pogoršano austrijskim pravilima o državljanstvu, koja se svrstavaju među najrestriktivnije u EU, ostavljajući mnoge muslimane bez prava glasa.
Austrijska nevladina organizacija Građanska hrabrost i rad protiv rasizma, ili Zara, saopštila je da je uticaj ovog političkog diskursa bio „jasan i duboko ga osećaju“ mnogi u Austriji, navodeći posledice koje uključuju podmetanja požara na centre za azil i policijsko nasilje.
„Ovaj politički diskurs legitimiše govor mržnje, diskriminaciju i nasilje, često ciljajući na žene sa hidžabom, tražioce azila i Bipoc (crne, starosedeoce i obojene ljude)“, navodi se.
Ako nedeljni izbori donesu vladu koju predvodi FPO, organizacije koje pružaju ključnu podršku ovim zajednicama mogle bi biti oslabljene, dodatno narušavajući mrežu socijalne sigurnosti za ove ranjive grupe, dodaje se.
Bernhard Veidinger, viši istraživač desničarskog ekstremizma u Dokumentacionom centru austrijskog otpora, rekao je da je FPO dugo nastojao da preoblikuje debatu kroz sočivo migracije.
„Pokazalo je snažnu tendenciju da se u osnovi ‘etnicizuje’ svaka politička debata o bilo kojoj temi“, rekao je on.
„Bilo da govorimo o kriminalu ili stanovanju, državi blagostanja, tržištu rada – Slobodarska partija bi to uvek pokušavala da predstavi kao problem stranaca ili problem imigracije“.
Godine ove strategije ostavile su neizbrisiv trag, rekao je on.
„To utiče na to kako ljudi vide situaciju. Zanimljivo je da se Slobodarska partija dobro snalazi u oblastima gde je malo stranaca. Dakle, ovi ljudi ne doživljavaju imigraciju iz prve ruke. Ali oni čitaju o tome, čuju o tome“.
Lorens Enser-Jedenastik, profesor politike na Univerzitetu u Beču, rekao je da za razliku od nekih populističkih radikalno-desničarskih partija koje su se pojavile širom Evrope poslednjih godina, 70 godina postojanja FPO i dva mandata kao mlađi partner ukratko -žive koalicione vlade dale su joj jedinstven uticaj na austrijsku politiku.
„To je definitivno oblikovalo diskurs o imigraciji više nego većina drugih stranaka“.
Ovaj uticaj je imao direktan uticaj na živote ljudi, rekla je Valeri Musa iz Islamske verske zajednice u Austriji.
„Antimuslimanski rasizam je zaista postao svakodnevno iskustvo za mnoge muslimane u Austriji, bilo da se radi o ulici, javnom prevozu, školama, stambenom tržištu i tržištu rada.
Ne radi se samo o fizičkim i verbalnim napadima ili grafitima na džamijama, već i o institucionalnoj diskriminaciji i porastu mržnje na internetu“.
Kao rezultat toga, kaže Musa, mnogi gledaju na nedeljne izbore sa pomešanim osećanjima.
„Izbori nam pružaju priliku da oblikujemo budućnost zemlje. Ali postoji mnogo zabrinutosti oko toga kako će izgledati naredne godine, za koju politiku će se odlučivati, koja prava će pokušati da ukinu. Ne znamo šta će budućnost doneti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.