Austrija može da deportuje migrante

Sud je ovu odluku doneo povodom slučaja dve avganistanske porodice i jednog Sirijca, koji su zatražili azil nakon što su napustili Hrvatsku. Prema presudi, Hrvatska je odgovorna za rešavanje njihovog slučaja.

Migrantska kriza se pogoršala tokom leta 2015, kada je oko milion migranata i izbeglica prolazilo kroz zapadni Balkan. Po takozvanom Dablinskom propisu, izbeglice bi trebalo da zatraže azil u prvoj zemlji EU u koju uđu. Ali Nemačka je obustavila primenu Dablinskog propisa kada su u pitanju izbeglice iz Sirije, odlažući deportaciju. Od avgusta 2015, stotine, a nekada čak i hiljade, migranata su pristizale u Austriju svakog dana, prvo preko Mađarske a zatim kroz Sloveniju. Mnogi od njih su hteli da nastave ka Nemačkoj, ali oko 90.000 je tražilo azil u Austriji, što je cifra koja čini jedan odsto populacije u ovoj zemlji.

Među njima su se našle i dve sestre iz Avganistana, Kadija i Zainab DŽafari sa svojom decom, koje su stigle na austrijsku granicu u februaru 2016. Kako piše Bi-Bi-Si, prema rečima Štefana Klamera, advokata iz humanitarne organizacije „Diakonie“, oni su došli transportom koji su organizovale austrijska i druge vlade. „Došli su iz Makedonije za samo nekoliko dana direktno do Austrije. Na austrijskoj granici sestrama DŽafari je dozvoljeno da uđu u zemlju zato što su rekle da hoće da idu u Austriju da traže azil“, rekao je Klamer. Ali za razliku od mnogih drugih Avganistanaca, njima nije odobren azil. „U početku je vladalo raspoloženje dobrodošlice u Austriji, ali situacija se promenila. Pritisak je rastao, tako da su vlasti morale da razmisle kako će rešiti toliki broj procedura za izdavanje azila“, priča Klamer. Austrijske vlasti su odlučile da sestre Jafari treba deportovati nazad u Hrvatsku.

Tako je slučaj sestara DŽafari stigao u Evropski sud pravde, zajedno sa sličnim slučajem sirijskog državljana u Sloveniji. Juče je sud presudio da se njihov prelazak hrvatske granice smatra nepravilnošću zbog Dablinskog propisa. Samo zbog toga što jedna zemlja EU dopušta da građani izvan EU uđu na njenu teritoriju zbog humanitarnih razloga, ne znači da to ovlašćenje imaju i druge zemlje članice EU. Austrijski advokat Klemens Laner upozorava da će ova odluka Evropskog suda imati uticaja na stotine ljudi koji traže azil: „Za oko 700 ljudi koji su već u Hrvatskoj priča je gotova, Austrija ih neće primiti“.

Ali nije jasna sudbina ostalih slučajeva. Farzad Mohamadi iz Avganistana je došao u Austriju u februaru 2016. kada je imao 17 godina. Deportovan je nazad u Hrvatsku u novembru prošle godine. „Bilo je jako teško. Toliko sam se trudio. Pevao sam u horu, igrao sam fudbal, išao sam na kurs nemačkog, činio sam sve što sam mogao ali oni su rekli – to je zakon, moraš da ideš“, rekao je Mohamadi za Bi-Bi-Si. Međutim, njemu je dozvoljeno da se vrati u Austriju dok se čeka odluka suda. „U Hrvatskoj je bilo veoma loše, gore nego u Austriji. Imali smo samo jedno tanko ćebe, a grejanje nije radilo. Toaleti su bili jako prljavi. Bilo je veoma, veoma teško“, priča Mohamadi.

"Rekordi u relociranju"

Brisel – Evropska komisija je juče saopštila da je prošlog meseca ostvaren rekordni nivo relociranja izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice EU. U junu je više od 2.000 izbeglica iz Grčke i gotovo 1.000 iz Italije prebačeno u druge članice EU. Evropska komisija je navela da će nastaviti postupak protiv Češke, Mađarske i Poljske, jer te zemlje nisu ispunile obaveze o prijemu izbeglica na osnovu sporazuma iz septembra 2015. godine.
FoNet