Austrija obeležava stogodišnjicu republike

Austrija mora biti brana politici podela i slabljenja njene demokratije, rekao je austrijski predsednik Aleksander Van der Belen u ponedeljak, 12. oktobra, na dan kada zemlja slavi stogodišnjicu prelaza iz monarhije u republiku, prenosi Al Jazeera Balkans.“Između nas i onih koje doživljavamo različitima stvara se neprijateljstvo“, rekao je bivši predsednik Zelenih.

Dodao je da se pod „drugima“ podrazumevaju stariji, mladi, muslimani, Jevreji, stranci i siromašni.

Ne spominjući aktualnu desnu vladu i njenu praksu donošenja zakona kroz parlament, Van der Belen je rekao da je liberalna demokratija „možda komplikovana“, ali ljudi je ne bi trebali smatrati „mučnom“.

On je na svečanosti u bečkoj Državnoj operi govorio pred političarima, preživelima u Holokaustu i učenicima iz svih delova zemlje.

Na kraju Prvog svetskog rata, privremeni parlament u Beču proglasio je republiku 12. novembra 1918. godine, dan nakon što je habsburški car Karlo I izdao proglas kojim je oslobodio svoje dužnosnike bilo kakve odanosti prema njemu.

No, brojni građani različitih političkih orijentacija želeli su priključenje Austrije Nemačkoj, zabrinuti za održivost poražene države koja se dramatično smanjila iz srednjoevropskog carstva do sadašnje, male veličine.

„Rođena u strahu, gladi i unutrašnjim sumnjama, republika je nazivana neželjenim detetom“, rekao je austrijski kancelar Sebastian Kurc.

Čelnici su se dotakli i perioda konzervativne diktature iz 30-tih godina i učestvovanja Austrije u Holokaustu nakon što je zemlja 1938. pripojena Nemačkoj.

„Bio je to početak najmračnijeg poglavlja naše istorije“, izjavio je zamenik kancelara Henc Kristian Strače iz desničarske Slobodarske stranke.

„Mi, Austrijanci imamo odgovornost da se tako nešto više nikada ne ponovi“, istakao je.

Na komemorativnim događajima održanima ranije ove godine, ključni govornici kritikovali su vladinu protivimigracionu politiku.

Glavna govornica u Državnoj operi bila je pesnikinja Maja Haderlap, pripadnica slovenske manjine u Austriji čija je porodica od 1918. proživela etnički sukob, dva svetska rata i nacistički teror.

Iako nije direktno spominjala desnu vladu, indirektno je kritikovala njene napore da sačuva austrijsku kulturu od stranaca.

Nacionalni identitet je fluidan i s vremenom se menja, rekla je upozorivši da se identitet može pretvoriti u destruktivnu silu.

„Kada identitet postane tvrd, kada se ograniči ili je definisan u odnosu na druge, pretvara se u parolu, u prekor ili u masku“, naglasila je Haderlap.