Šta piše austrijski Standard: „Udeo litijuma u rudi jadarit, čije kopanje žele Vlada Srbije i EU – vrlo mali“

Za proizvodnju NIB baterija može da se koristi najobičnija kuhinjska so i to je sirovina koja je jeftina, neograničena i ima je svuda u svetu, izjavio je Rihard Šmuh (Richard Schmuch) sa Instituta za razvoj baterija Frauenhofer u nemačkom Minsteru.

Zato bi ta vrsta baterija u budućnosti mogla da doprinese da Evropa postane tehnološki samostalnija i smanji zavisnost, na primer od Kine, jer je široka rasprostranjenost sirovina za proizvodnju NIB ujedno njihova glavna prednost, rekao je Šmuh za Standard.

Šmuh je, međutim, priznao da njihove performanse uvek biti pomalo slabije od efikasnosti litijum-jonskih baterija.

„Sa NIB možda može da se postigne 70 odsto do 80 odsto energetske efikasnosti LIB“, rekao je Šmuh, pojašnjavajući da to u praksi znači da vozilo sa tim baterijama moraju nešto češće da se pune. Radi se, prema njegovim rečima, o mladoj tehnologiji pa ni lanci vrednosti za njihovu proizvodnju još nisu razvijeni.

„Pored toga, entuzijazam za njih je u ovom trenutku opao pošto se litijum-jonske baterije zbog ogromnih kineskih kapaciteta nude po dampinškim cenama“, rekao je Šmuh.

Upravo u Kini je, prema njegovim rečima, pre dve godine i otvoren prvi pogon za proizvodnju NIB, a Evropi takvih fabrika još nema. Dodao je da zato Kina potpuno dominira na tržištu baterija za električna vozila, i da ima i razrađen lanac snabdevanja sirovinama.

Stručnjak je ocenio da nemačka automobilska industrija želi da obezbedi litijum iz različitih izvora, pa i iz Srbije. Dodao je međutim da je udeo litijuma u rudi jadarit, čije kopanje žele Vlada Srbije i Evropska unija – vrlo mali.

Šmuh je podsetio da je za vreme pandemije cena litijuma skočila do neba, ali je to u međuvremenu prošlo i potražnja je mala.

Uz to, potražnja za električnim automobilima je opala jer su ona i dalje skupa, pa su mnogi proizvođači i promenili ili odložili planove da ih proizvode, rekao je Šmuh.

Međutim, u budućnosti bi moglo da ponestane litijuma, a njegovo dobijanje iz slanih jezera u Južnoj Americi ili rudarenje iz stena je skupo i često uništava životnu sredinu. Takođe litijum se teško ponovo reciklira iz starih baterija, rekao je Šmuh.

Dodao je da se teško recikliraju i druge retke sirovine koje postoje u litijum-jonskim baterijama, poput kobalta i nikla, i da su u Evropi firme koje bi se time bavile tek u povoju.