Austrijski kancelar najavio jačanje zaštite od ruske infiltracije

Optužbe protiv Egista Ota (Egisto Ott), koji je radio za sada već nepostojeću obaveštajnu agenciju i čije hapšenje je objavljeno u petak, ocenjene su kao „ozbiljne“ i podstakle su sazivanje sastanka austrijskog Nacionalnog saveta za bezbednost iduće nedelje, rekao je kancelar. On je negirao da je uradio išta nezakonito.

„Sa druge strane te navode treba da ispita sudstvo, ali procena i razjašnjenje bezbednosne situacije republike su potrebni“, rekao je Nehamer u saopštenju.

„Moramo izbeći da ruska špijunska mreža preti našoj zemlji tako što se infiltrira ili instrumentalizuju političke stranke ili mreže“, rekao je austrijski kancelar dodajući da će sazvati sastanak Nacionalnog saveta za bezbednost za utorak iduće nedelje.

Savet koji se sastoji od ministara, kao i članova svih političkih stranaka je ključni savetodavni panel po pitanjima bezbednosti i odbrane.

Krivični sud Beča danas je odobrio 14-odnevno produženje pritvora za Ota, po optužbama zbog kojih je priveden. Kancelarija javnog tužioca Beča odbila je da da dodatne detalje o navodima za špijunažu sem da se radi o „zloupotrebi položaja“ i da je to bilo „štetno za Austriju“.

Prema izveštaju austrijskog dnevnika Der Štandard, Ot se sumnjiči da je ruskim vlastima predao potencijalno osetljive podatke sa mobilnih telefona trojice bivših visokih zvaničnika austrijskog ministarstva unutrašnjih poslova još 2022. godine.

Mobilni telefoni došli su na popravku specijalizovanoj IT službi bivše austrijske domaće obaveštajne agencije, Savezne kancelarije za zaštitu ustava i kontraterorizam (BVT), posle pada u vodu tokom ekskurzije na Dunavu 2017. godine. Podaci sa telefona su umesto toga stigli u Otove ruke i on ih je navodno predao ruskim bezbednosnim zvaničnicima.

Ot je uhapšen kada su vlasti u Velikoj Britaniji prenele informacije o njegovom slučaju svojim austrijskim kolegama, piše austrijski list.

Britanija je uhapsila pet bugarskih državljana prošle godine i šestog u februaru optužujući ih da su navodno članovi ruske špijunske mreže koja radi zajedno sa Janom Marsalekom odbeglim bivšim generalnim direktorom Vajerkarda (Wirecard), nemačke kompanije za platni promet koja je propala 2020. godine.

U zajedničkim izveštajima Špigela, nemačke javne televizije ZDF, austrijskog lista Štandard i ruske istražne platforme Insajder prošlog meseca je javljeno da su Ot i još jedan bivši austrijski obaveštajni zvaničnik osumnjičeni da su špijunirali potencijalne ciljeve u Evropi i prenosili informacije Janu Maraselku, za koga kažu da ima veze sa ruskom obaveštajnom službom, najmanje od 2014. godine.

Ti mediji su takođe javili da su Ot i njegove kolege navodno pomogli Marsaleku da tajno pobegne iz Austrije u privatnom avionu 2020. godine posle propasti Vajerkarda.

I ranije je bilo upozorenja vezano za Ota. Zapadne obaveštajne agencije su 2017. upozorile svoje austrijske kolege da Ot moguće špijunira za Rusiju. Ot je suspendovan sa svog mesta u BVT-u 2017. godine i na kratko je bio priveden 2021. godine, ali je posle kratkog vremena pušten.

U poverljivom dokumentu od šest strana do koga je u martu došao austrijski nedeljnik Der Falter takođe se daju dalji detalji o ruskoj infiltraciji austrijske političke elite, posebno tokom 2017. i 2019. godine kada je konzervativna Narodna stranka bila u koaliciji sa ekstremnodesničarskom Slobodarskom partijom, koja je potpisala sporazum o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom, partijom predsednika Vladimira Putina.