Austrijski mediji o Inckovoj odluci: Medveđa usluga za BiH

U tekstu koji se, kako navodi Dojče vele (DW) donekle izdvaja iz horskih pohvala Valentinu Incku za nametanje zakona o negiranju genocida, autor Inckov postupak poredi sa poletanjem helikoptera – podići prašinu i onda odmah otići.

Incko je nekoliko dana uoči predaje dužnosti Nemcu Kristijanu Šmitu upotrebio svoja posebna ovlašćenja kako bi uneo izmenu u bosanski krivični zakon, po kojoj se sada negiranje genocida nad 8.000 Bošnjaka u Srebrenici kažnjava zatvorom od šest meseci do pet godina, piše austrijski list.

Autor teksta ocenjuje da nije jasno zašto je Incko tek sada doneo odluku i podseća da je  u intervjuu za Klajne cajtung kasno donošenje odluke obrazložio time da je hteo da sačeka da presude protiv bivših lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića i Ratka Mladića postanu pravosnažne što se u slučaju Mladića i njegove doživotne zatvorske kazne desilo tek pre nekoliko nedelja.

„To Inckovo obrazloženje ne zvuči posebno uverljivo, pošto prva presuda Haškog tribunala jednom od vodećih bosanskih Srba (generalu Radislavu Krstiću) zbog genocida u Srebrenici jeste još iz 2001. Osim toga, u pravnom sporu između Bosne i Srbije masakr u Srebrenici je 2007. definisan kao genocid“, navodi se.

List piše i da su „kakvi god bili Inckovi motivi, reakcije bosanskih Srba jednoznačne“ i podseća na odluku o bojkotu zajedničkih državnih institucija, kao i institucija Federacije, kao i najavljene promene krivičnog zakona, kojima će svakome ko RS nazove agresorom ili genocidnom tvorevinom biti zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

„Te kazne su vremenski iste kao i u Inckovom ukazu. S druge strane, prema podacima bosanskog tužilaštva neki građani su već podneli tužbu na osnovu Inckovog zakona; ipak, da li će reagovati pravosuđe, koje nije samo u srpskom delu notorno politizovano, ostaje da se vidi“, piše austrijski Klajne cajtung.

U tekstu se dalje analizira ko je profitirao od Inckovog „podizanja prašine“ uz ocenu da u BiH“od toga profitiraju samo nacionalistički političari na obe strane“.

„Naime, nakon poslednjih lokalnih izbora, političke zvezde Bošnjaka Bakira Izetbegovića i Srbina Milorada Dodika bile su već u padu. A sada je Dodik – zahvaljujući Incku – učinio da ukupna opozicija u srpskom delu države mora da ga podrži“, ukazuje list.

„Srpskim bojkotom institucija biće usporene važne reforme, koje su Nemačka, EU i SAD htele da sprovedu u Bosni narednih meseci. Trebalo je iskoristiti vreme do kraja godine, jer su 2022. ponovo izbori u Bosni. Zato je trebalo da Berlin, Brisel i Vašington budu protiv Inckove promene zakona, koje njegovom nasledniku ne olakšava preuzimanje dužnosti“, ocenjuje Klajne cajtung.

List prenosi mišljenje analitičara da „Inckova solistička tačka koristi jedino nacionalistima, te da je odlazeći visoki predstavnik tako učinio Bosni medveđu uslugu“.

U austrijskom Standardu dva teksta se bave Inckovom odlukom, prenosi DW. U prvom se ocenjuje da „nacionalisti lažu na više nivoa kada govore o tome ko je kriv za masovno nasilje, iz koje od ideologija je ono nastalo, i ko je žrtva kojeg zločina“ i što je, kako se dodaje, „još gore“- oni „veličaju te koji su ubili na hiljade ljudi“.

Rasisti upotrebljavaju perfidan trik, oni tvrde da je njihova iskrivljena interpretacija istorije povezana s pripadnošću jednom narodu, po principu: ako hoćeš da budeš Srbin, moraš da zastupaš našu ideologiju“, piše list.

Nacionalisti svesno zastupaju naučno neistinite tvrdnje o ratu u Bosni (1992–1995), iako su fakti naučno i pravno odlično dokazani, navodi Standard i dodaje da je, prema Bosanskoj knjizi mrtvih, 81 odsto svih civilnih žrtava na području BiH imaju muslimanska imena – to su Bošnjaci, Srba je 11 oodsto, a Hrvata je sedam odsto.

Standard donosi i tekst o Međunarodnom komitetu o Aušvicu koji je podržao Inckovo nametanja zakona koji zabranjuje negiranje genocida.

„Za preživele Holokausta jedna od najvažnijih pouka jeste priznavanje istorijske istine“, rekao je zamenik predsednika Međunarodnog komiteta o Aušvicu Kristof Hojbner za bečki list dodajući da je „ta istina uslov za zbližavanje nekada neprijateljskih strana, ali i za pravno suočavanje“.

Hojbner ukazuje na genocid nad muslimanima 1995. u Srebrenici i dodaje da su „za preživele iz Aušvica događaji u Srebrenici su strašan i duboko bolan dokaz za to da i posle Aušvica mržnja i genocid u Evropi još uvekmogu da se nametnu“, piše list.