Marš živih u Aušvicu uz istovremeni propalestinski protest

U odeći plave i bele boje nacionalne zastave Izraela, na Dan sećanja na žrtve Holokausta kada im Izrael odaje poštu, sa mladima je ove godine i 55 preživelih logoraša, tokom obeležavanja 80. godišnjice deportacije Jevreja iz Mađarske.

Preživele mađarske Jevreje, njih 20, prati i grupa 500 mladih Mađara koji su u nedelju krenuli da odaju poštu žrtvama zloglasnog nacističkog koncentracionog logora u posebnom Vozu živih iz Budimpešte.

Ovog puta u Maršu živih je i grupa oslobođenih talaca koje je palestinska organizacija Hamas otela u napadu na Izrael 7. oktobra prošle godine.

Na kraju staze duge tri kilometra, od glavne kapije sa ciničnim nacističkim napisom „Rad oslobadja“ izmedju baraka, Zida smrti gde su streljani logoraši, pored ruševina gasnih komora, učesnici Marša živih pale sveće i baklje na spomeniku žrtvama odajući im poštu.

Prvi ovakav marš nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael, prate istovremene propalestinske demonstracije, čiji organizatori su rekli da nisu tu da ometaju Marš živih, već da i sami odaju poštu žrtvama Holokausta, ali da ne mogu da prećute zločine vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahu, invaziju na Gazu i etničko čišćenje Palestinaca.

„Nismo tu da ometamo komemoraciju, odavanje pošte žrtvama Holokausta. I sami smo ćutke pognuli glave u nadi da se više nikada neće ponoviti sramni i nehumani varvarski čin kao Holokaust. Ali pošto smo došli, ne možemo samo da ćutimo“, kazao je reporterima lista Gazeta viborča Omar Faris iz palestinske zajednice u Krakovu.

Organizatori propalestinskih demonstracija poručili su da ne mogu da ćute dok vlada Netanjahua masakrira desetine hiljada ljudi u Gazi i planira da iseli dva miliona Palestinaca.

„Ne možemo da ćutimo kada se pred našim očima i očima celog sveta odigrava genocid. Ne možemo da ostanemo ravnodušni kada se osuda okupacije Gaze ili politike koju vodi Izrael neprestano neosnovano proglašava za antisemitizam“, poručili su organizatori i pozvali UN da garantuje poštovanje konvencija, a izraelsku vladu da poštuje ratne zakone i medjunarodno pravo.

Marš živih je obrazovni projekat Ministarstva prosvete Izraela u kome mladi Izraelci obilaze mesta Holokausta, koncentracione i logore smrti u Nemačkoj i zemljama koje je Hitlerov Rajh okupirao i gde su masovno ubijani milioni Jevreja u monstruoznom projektu „Konačnog rešenja jevrejskog pitanja u Evropi“.

U najvećem logoru smrti, Aušvic-Birkenau na jugu Poljske, koji je posle rata pretvoren u memorijalni kompleks i državni muzej, stradalo je 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma, Poljaka, sovjetskih vojnih zarobljenika i pripadnika drugih naroda Evrope.

Najbrojnija pobijena grupa bili su mađarski Jevreji, a oko 10.000 jugoslovenskih Jevreja završilo je takođe u Aušvicu.