„Šest stotina ljudi se davi, i niko ne priskače u pomoć“: Autorski tekst evropske ombudsmanke za Gardijan

Istražili smo kako to najosnovnije od ljudskih prava, pravo na život, preživljava kontakt sa onima čija je odgovornost da upravljaju našim granicama i spasavaju živote na moru. Rezultati otkrivaju ponor između retorike i stvarnosti, navodi O’Rajli u autorskom članku za Gardijan.

Kada 600 ljudi strada jedne letnje noći na Mediteranu a njihovo putovanje poznato je, ili svedočeno mnogo sati i u različito vreme od strane agencije EU, pomorskih vlasti dve zemlje EU, aktivista civilnog društva i više privatnih brodova i čamaca – putovanje i utapanje na vidiku – postoji jedno očigledno pitanje: „Kako se to dogodilo?“

U govoru 2020, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je: „Spasavanje života na moru nije obavezno“.

Ipak, politički izbori EU i država članica otežali su realizaciju tog osećaja. Tvrdnje da mogućnost da budu spašeni deluje kao faktor ‘povlačenja’ za migrante i one koji ih eksploatišu – krijumčare ljudi – uticale su na te izbore.

U vreme kada je ribarski brod Adriana potonuo, proaktivne EU operacije traganja i spasavanja u suštini više nisu postojale. Zajednička inicijativa za spasavanje Italije i EU, Mare Nostrum, je obustavljena. Nevladine organizacije uključene u inicijative traganja i spašavanja rizikuju krivično gonjenje u više država članica.

Frontex, najveća agencija EU sa najvećim resursima, naziva se granična i „obalska straža“, ali njen mandat ozbiljno ograničava njenu ulogu „traganja i spasavanja“ samo na potragu i nadzor.

Moć delovanja, spasavanja života u specifičnom kontekstu spasavanja na moru, prvenstveno pripada državama članicama EU.

Frontex ne radi u vakuumu neznanja u odnosu na prethodne akcije nekih od tih država. Agencija je navodno svedočila ili je bila svesna kršenja osnovnih prava u kontekstu pokušaja migranata da stignu u Evropu, ali kaže da je ograničena u tome kako to saznanje može uzeti u obzir u svojim operacijama.

Tragedija na ribarskom brodu Adrijana dogodila se ubrzo nakon što je bivši direktor Frontex dao ostavku nakon izveštaja EU koji je razotkrio odbijanje migranata od strane grčke obalske straže.

Takva odbacivanja su nezakonita prema EU i međunarodnom pravu. Manje od godinu dana ranije, Evropski sud za ljudska prava presudio je protiv Grčke u predmetu koji se odnosio na potonuće još jednog čamca sa smrtnim slučajevima, i sa nekim sličnostima sa tragedijom Adrijana.

Ipak, Frontex je do danas odlučio da ne iskoristi svoje zakonsko pravo da se povuče iz Grčke zbog zabrinutosti zbog kršenja osnovnih prava. To je nešto što smo sada zatražili da razmotri i da ta razmatranja objavi.

Naša istraga je otkrila da je tokom većeg dela perioda između viđenja Adrijane i njenog prevrtanja, Frontex morao da stoji po strani, zbog odsustva ovlašćenja grčkih vlasti da učini više.

Agencija je zakonski obavezna da poštuje naredbe i uputstva koordinacionog nacionalnog organa.

Prema dokumentima koje je pregledala moja kancelarija, ponovljeni pozivi koji su nudili pomoć agencije sa sedištem u Varšavi grčkom centru za spasavanje i koordinaciju ostali su bez odgovora.

Dron Frontex-a, koji je bio u ponudi da pomogne u vezi sa brodom Adrijana, grčke vlasti su preusmerile na još jedan incident.

Kada je Frontex konačno dobio dozvolu da se vrati na mesto Adrijane, čamac se prevrnuo, a stotine ljudi je već stradalo.

Frontex je odlučio da ne koristi samo jedno autonomno ovlašćenje – da izda signal – na osnovu toga što Adrijana nije bila u „neposrednoj opasnosti“ kada je prvobitno uočena.

Agencija je delovala u skladu sa pravnim pravilima i procedurama, ali ispitivanje tih pravila pokazuje da ona ne mogu u potpunosti da ostvare posvećenost EU spasavanju života migranata, uprkos tome što EU više puta navodi da je spasavanje života prioritet EU.

Bile bi potrebne zakonske izmene na nivou EU kako bi se Frontex-u omogućilo da deluje na sopstvenu inicijativu u situacijama traganja i spasavanja i da bi se uspostavio rebalans podela odgovornosti između EU i njenih država članica.

Nakon tragedije, Evropska komisija je pozvala da se utvrde sve činjenice, ali ne postoji jedinstveni mehanizam odgovornosti za to. Grčki ombudsman i grčki pomorski sud odvojeno istražuju postupke obalske straže, pri čemu je ova druga instanca odbila da pokrene internu istragu.

U svetlu ogromnog broja smrtnih slučajeva na Mediteranu poslednjih godina, pozivam EU da pokrene istražnu komisiju o faktorima koji su izazvali ovu humanitarnu krizu.

Kako je komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla Evropskom parlamentu: „Iznad Adrijane, vode su sada tihe, nema nadgrobnih spomenika, nema obeležja, nema ničega što bi pamtilo imena. Neka naša dela budu naš spomenik“.