Foto: EPA-EFE/Jakub Kaczmarczyk POLAND OUTU svojim pokušajima da opravda invaziju na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je brojne neoubzdane tvrdnje o “genocidu” koji su ukrajinske vlasti počinile nad stanovništvom istočne Ukrajine koja je pod ruskom okupacijom. Ove neosnovane i nepotkrepljene optužbe su još ciničnije imajući u vidu stvarni genocidni potencijal rata koji je Putin sada pokrenuo, piše Peter Dikinson u autorskom članku za Atlantic Council.
Dikinson je saradnik u Atlantic Council i izdavač časopisa “Business Ukraine” i “Lviv Today”.
U svom članku ističe da taktika koju su usvojile ruske trupe u Ukrajini izaziva strah od preteće humanitarne katastrofe, sa sve neselektivnijim bombardovanjem civilnih oblasti koje podstiču sve veći broj žrtava i stvaraju talas izbeglica koje beže iz zemlje u susednu EU.
Imajući u vidu Putinovu prošlost, kaže, kao razarača gradova kao što su Grozni i Alep, ova zabrinutost je više nego opravdana.
Dok događaji koji se odvijaju na terenu u Ukrajini već izazivaju međunarodnu uzbunu, Putinovi izopačeni ratni ciljevi i njegova duga istorija poricanja prava Ukrajine na postojanje daju još mračniju sliku onoga što sada može biti pred nama.
Zaista, godine propagande Kremlja pažljivo su postavile scenu za zločine razmera kakvih u Evropi nije bilo još od vremena Staljina i Hitlera.
Koreni današnjeg rata sežu sve do početka Putinove vladavine i odražavaju njegovu nezdravu opsesiju Ukrajinom.
Putin nikada nije pokušao da sakrije svoj prezir prema ukrajinskoj nezavisnosti, koju smatra istorijskom nesrećom i najbolnijom od mnogih nepravdi koje je doneo raspad Sovjetskog Saveza 1991.
Ruski vladar voli da izjavljuje da su Ukrajinci i Rusi “jedan narod”, čime misli da su Ukrajinci zaista Rusi koji ne zaslužuju sopstvenu državu. Umesto toga, tvrdi on, cela vekovna borba Ukrajine za nezavisnost je strana zavera koju vode spletkarski zapadni imperijalisti koji žele da potkopaju majku Rusiju.
U leto 2021, Putin je ogolio ovu zavereničku viziju ukrajinske istorije u zbrkanom i apsurdnom eseju koji je odbacio ceo pojam ukrajinske državnosti.
Putinov ekstremni animozitet prema Ukrajini oblikovan je njegovim imperijalističkim instinktima. Često se sugeriše da ruski predsednik želi da ponovo stvori Sovjetski Savez, ali to je, zapravo, daleko od slučaja.
On je, u stvari, ruski imperijalista koji sanja o oživljenom carstvu i kivan je na rano sovjetsko rukovodstvo zbog predaje prastarih ruskih teritorija Ukrajini i drugim sovjetskim republikama.
Krajem 2021. Putin je otkrio da je pad SSSR-a propast “istorijske Rusije“. Slično tome, njegov često citirani, ali široko pogrešno shvaćen citat iz 2005. koji opisuje raspad Sovjetskog Saveza kao “najveću geopolitičku katastrofu dvadesetog veka” zapravo je bio žal za izgubljenom ruskom veličinom.
“Što se tiče ruskog naroda, to je postala prava tragedija”, objasnio je on. “Desetine miliona naših sugrađana i sunarodnika našli su se na rubu ruske teritorije”, dodao je.
Putinova goruća ogorčenost zbog raspada sovjetskog carstva i smanjene uloge Rusije u svetskim poslovima pomogla je da podstakne njegovu fiksaciju za Ukrajinu.
Ruskog vladara naročito su razbesneli postsovjetski napori Ukrajine da prihvati demokratiju i krene putem evroatlantskih integracija, koje smatra izdajom i pretnjom sopstvenom autoritarnom režimu.
Narandžasta revolucija iz 2004. bila je ključna prekretnica u pogoršanju Putinovih odnosa sa Ukrajinom kada je njegova neuspešna intervencija na predsedničkim izborima u zemlji imala katastrofalan efekat i pomogla da se pokrene masovni prodemokratski ustanak koji je naišao na veliko oduševljenje zapadnog sveta.
Ovo lično poniženje činilo je Putina sve ogorčenijim prema Zapadu i odlučnim da kazni Ukrajinu.
Kada su, deceniju kasnije, Ukrajinci još jednom izašli na ulice da brane novonastalu demokratiju u državi tokom Evromajdanske revolucije, Putin je odgovorio osvajanjem Krima i invazijom na istočnu Ukrajinu.
Od 2014. Putinova opsesija Ukrajinom sve više definiše rusku spoljnu politiku. Mnogo pre prošlonedeljne invazije, njegov hibridni rat u Ukrajini gurnuo je Rusiju u eskalirajuću konfrontaciju sa Zapadom koju su mnogi videli kao novi Hladni rat.
Ovu pogoršanu geopolitičku klimu prati nemilosrdni tok antiukrajinske propagande u ruskom medijskom prostoru koji kontroliše Kremlj. Poslednjih osam godina, ruska publika je svakodnevno hranjena na kašičicu dezinformacijama koje su osmišljene da dehumanizuju i demonizuju Ukrajince kao nacistička čudovišta i izdajničko oruđe zapadnog imperijalizma.
Ruska košmarna propaganda pokazala se izuzetno otpornom na stvarnost. Narativi Kremlja o užasima nacističke Ukrajine ostali su nepromenjeni uprkos očiglednoj nepopularnosti ukrajinskih krajnje desnih političkih partija i njihovom stalnom neuspehu da osvoje više od dva odsto glasova na nacionalnim izborima. Isto tako, ubedljiva pobeda Volodimira Zelenskog, jevreja sa ruskog govornog područja, na predsedničkim izborima u Ukrajini 2019. jednostavno je ignorisana.
Uoči trenutnog rata, Putinova propaganda je postala još opasnija.
Prošle godine on je Ukrajinu počeo da naziva „Anti-Rusijom“, rutinski je odbacujući kao projekat Zapada, a ne kao suverenu državu.
Teren je sada pripremljen za uništenje Ukrajine. Putin je uspeo da ubedi veliki deo ruskog stanovništva da Ukrajina uopšte nije država i da su Ukrajinci zaista Rusi.
Svi Ukrajinci koji se ne slažu sa ovim tvrdnjama su ili nacisti ili zapadni agenti. Nepotrebno je reći da se Rusi aktivno ohrabruju da veruju da nijedna kategorija ne zaslužuje simpatije.
Kako će Rusi reagovati kada se suoče sa realnošću da nisu dobrodošli u Ukrajini? Tokom ranih faza sukoba, bilo je mnogo zbunjenosti i brojnih slučajeva povlačenja ili predaje.
Međutim, kako se broj mrtvih u Rusiji povećava i propagandna mašina Kremlja prilagođava, za očekivati je da ćemo biti svedoci očvršćavanja ruske odlučnosti sa potencijalno strašnim posledicama po ukrajinsko civilno stanovništvo.
Putin je izjavio da je njegov cilj “denacifikacija” Ukrajine. Ovaj sumanuti cilj krije njegov pravi cilj da ugasi ukrajinsku državnost i iskoreni sve tragove zasebnog ukrajinskog identiteta.
Tvrdi da se bori protiv male manjine ekstremista. Umesto toga, sada je jasno da je Rusija u ratu sa čitavom nacijom od preko 40 miliona stanovnika.
Da bi stvorio rusifikovanu Ukrajinu o kojoj sanja, Putin će morati da pacifikuje ili ukloni ogromnu većinu stanovništva. Kremlj je, navodno, već sastavio spiskove ukrajinskih političara, novinara i aktivista koji će biti podvrgnuti hapšenju i mogućem pogubljenju ako Rusija uspe da okupira glavne gradove Ukrajine.
S obzirom na razmere i žestinu protivljenja naroda ruskoj invaziji, svaka kampanja pacifikacije morala bi se suprotstaviti najgorim zločinima protiv čovečnosti totalitarnog dvadesetog veka.
Zapadni lideri su impresivno reagovali na šok od Putinove invazije, ali možda još nisu shvatili pravu težinu situacije. Rizik od genocida u Ukrajini je sada veoma realan.
Putin je prešao skoro svaku zamislivu crvenu liniju i preko noći svoju zemlju pretvorio u međunarodnu pariju. Za njega sada nema povratka. Umesto toga, on će slediti svoje kriminalne ambicije sa sve većom nepromišljenošću koja odražava njegov sve veći očaj.
Njemu će mu pomagati i podržavati ga nacija koja je u velikoj meri progutala njegovu otrovnu propagandu.
Čuveno je upozorenje Voltera: “Ko god ima toliku moć da te ubedi da veruješ u apsurdno ima i moć da te ubedi da počiniš zverstva”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
