Avganistan: Čekajući investiciju Kine u veliki rudnik bakra, talibani čuvaju statue Bude

Nedaleko od mesta gde je, kako se veruje, najveće nalazište bakra na svetu, drevne statue Bude od terakote sede u spokojnoj meditaciji u pećinama uklesanim u crvenkaste litice.

Doskoraašnji talibanski borci čuvaju te stenovite padine, a pre dve decenije, kada su tvrdokorni talibani prvi put bili na vlasti, izazvali su gnev sveta minirajući gigantske statue Bude u drugom delu zemlje, nazivajući ih „paganskim simbolima koji se moraju očistiti“.

Talibani sada nameravaju da sačuvaju relikvije kraj budućeg rudnika bakra Mes Ajnak jer to je ključno za milijarde dolara kineskih investicija, rekao je Hakumulah Mubariz, talibanski šef tamošnjeg obezbeđenja kraj ostataka manastira koji su izgradili budistički monasi iz prvog veka Nove ere.

„Njihova zaštita je veoma važna za nas i Kineze“, rekao je on.

Taj spektakularni preokret talibana ilustruje moćnu privlačnost neiskorišćenog rudarskog sektora u Avganistanu. Uzastopne vlasti su smatrale da rudna bogatstva te zemlje, procenjena na hiljadu milijardi dolara, predstavljaju ključ za prosperitetnu budućnost, ali niko nije uspeo da ih razvije usred neprekidnog rata i nasilja.

Sada više zemalja, uključujući Iran, Rusiju i Tursku, želi da investira, popunjavajući vakuum posle haotičnog povlačenja SAD prošlog leta iz Avganistana.

Ali Peking je najuporniji. U Mes Ajnaku bi Kina mogla da postane prva velika sila koja će preuzeti projekat velikih razmera u Avganistanu koji kontrolišu talibani, potencijalno menjajući geopolitičku mapu Azije.

Administracija predsednika Hamida Karzaija je 2008. godine potpisala 30-godišnji ugovor sa kineskim zajedničkim preduzećem – konzorcijumom, pod nazivom MCC za vađenje bakra visokog kvaliteta iz Mes Ajnaka. Studije pokazuju da se tu nalazi do 12 miliona tona bakarne rude.

Ali, zbog logističkih teškoća i problema s ugovorom, nije se otišlo dalje od početnih probnih bušotina pre no što je sve stalo kada je 2014. godine kinesko osoblje otišlo zbog stalnog nasilja.

Samo nekoliko meseci pošto su talibani u avgustu prošle godine zauzeli Kabul konsolidujući time vlast, novopostavljeni vršilac dužnosti ministra za rudarstvo i naftu grupe Šahbudin Dilavar pozvao je da se ponovo angažuju kineske državne kompanije.

Tehnička grupa MCC treba da dođe u Kabul narednih nedelja da se pozabavi preostalim preprekama da bi se posao pokrenuo.

Premeštanje spomenika je jedno od ključnih pitanja. Ali MCC nastoji da ponovo pregovara i o uslovima, posebno da smanji poreze i prepolovi državnu rudnu rentu Avganistana od 19,5 odsto po toni prodatog bakra.

„Kineske kompanije vide trenutnu situaciju kao idealnu za njih. Nemaju strane konkurente, a imaju veliku podršku Vlade“, rekao je Ziad Rašidi, šef uprave Ministarstva rudarstva za spoljne odnose.

Kineska ambasada u Avganistanu rekla je da su razgovori u toku, ali ništa više od toga.

Nabavka retkih ruda ključna je da Peking zadrži svoj položaj svetske fabrike svega. Iako nije priznala talibansku vladu, Kina se izdvojila od međunarodne zajednice pozivajući na odmrzavanje avganistanske imovine i zadržala svoje diplomatsko predstavništvo u Kabulu.

Za Avganistan, ugovor u Mes Ajnaku bi, po zvaničnicima Vlade i kineske kompanije, mogao da donese 250-300 miliona dolara državnog prihoda godišnje, što je povećanje od 17 odsto, kao i 800 miliona dolara rudne rente tokom trajanja ugovora. To je značajna suma dok se ta zemlja bori sa široko rasprostranjenim siromaštvom, pogoršanim finansijskim manjcima pošto su SAD zamrznule avganistanska sredstva, a međunarodne organizacije zaustavile su donatorska.

Mes Ajnak, 2.000 godina star budistički grad kraj očekivanog rudnika – glavne buduće „privredne mašine“, 1960-ih godina su otkrili francuski geolozi. Veruje se da je to bila važna stanica duž „Puta svile“ tokom prvih vekova Nove ere.

Posle sovjetske invazije kasnih 1970-ih, Rusi su tu kopali tunele da bi istražili nalazište bakra, a iskopane pećine su kasnije bile skrovište Al Kaide. Jednu od su SAD bombardovale 2001. godine. Pljačkaši su zatim odneli mnoge starine s tog mesta.

Arheolozi koji su došli 2004. godine, otkrili su ostatke ogromnog kompleksa: četiri manastira, drevne radionice za proizvodnju bakra i tvrđavu. Postalo je tada jasno da je to područje bilo važno budističko naselje, raskrsnica za trgovce koji su dolazili sa zapada i hodočasnike čak i iz Kine.

Ministar rudarstva Dilavar laže da je posvećen spasavanju tog mesta i rekao je direktoru MCC-a u Pekingu da je to važan deo istorije Avganistana.

Odbacio je planove da kop rude bude otvoren jer bi to potpuno uništilo tu lokaciju, ali je konzorcijum MCC alternativnu opciju podzemnog rudnika ocenio kao preskupu. Tako je Ministarstvo kulture dobilo zadatak da predstavi plan za premeštanje relikvija, najverovatnije u Muzej Kabula.

„Već smo preneli neke predmetE u glavni grad, a radimo na tome da prenesemo i ostalo, tako da rudarski radovi mogu da počnu“, rekao je Dilavar za Asošijeted pres.

Iako je Ministarstvo rudarstva optimistično, zvaničnici MCC-a su oprezni i pragmatični i nisu želeli da javno govore za AP, navodeći osetljivost pregovora dok međunarodne sankcije i dalje zabranjuju poslove s talibanima.

Oni su izrazili zabrinutost za izvodljivost i drugih ugovornih obaveza, uključujući izgradnju železničke pruge do pakistanske granice u Torkamu, elektrane na ugalj i doprinosa lokalnom stanovništvu kao što su bolnica i škole.

Tamošnjim seljacima je obećano 3.000-4.000 direktnih i 35.000 indirektnih radnih mesta, ali neka sela više ne postoje zbog ranijih iskopavanja, dok će druga nestati ako proradi kineski rudnik bakra.

U hodnicima Ministarstva rudarstva, investitori puni nade stoje u redu s dokumentima spremnim da steknu pravo nad neiskorišćenim rudnim bogatstvom Avganistana, uključujući velika nalazišta gvožđa, dragog kamenja i, potencijalno, litijuma.

Ovih dana na vrata Ministarstva kucaju Rusi, Iranci, Turci i, naravno, i Kinezi.

Ministarstvo se obratilo i kineskom CNPCI-u da obnovi naftni ugovor za istraživanje u Amu Darji blizu granice sa Turkmenistanom, raskinut 2018.

Na desetine malih ugovora podeljeno je lokalnim investitorima, od kojih mnogi imaju zajednička ulaganja sa međunarodnim kompanijama, uglavnom kineskim i iranskim.

Prihodi Ministarstva rudarstva eksponencijalno su porasli sa 110 miliona avganija (valute avganistana) što je 1,2 miliona dolara 2020. godine, na šest milijardi avganija (67 miliona dolara) za šest meseci od kada su talibani preuzeli vlast. Međutim, čini se da većina toga potiče od agresivnijeg oporezivanja, a novih rudarskih poslova još nema.